Mother Africa: Sengor i Sezer

Crna žena


Naga ženo, crna ženo,
odenuta svojom bojom što život je, obličjem svojim što lepota je!
Stasao sam u tvojoj seni; nežnost tvojih ruku povijala mi je oči.
I evo gde u srcu Leta i Juga, otkrivam te, Zemljo obećana, s vrha visoke spržene vrleti
a tvoja me lepota zgromi posred srca, poput orlove munje.
Naga ženo, tamna ženo,
zreli plode čvrstog mesa, mračna omamo crnog vina, usta što lirskim čine mi usta,
savano čistih obzorja, savano treperava od vatrenih milovanja Vetra istočnjaka,
tam-tame izvajani, tam-tame zategnuti što grmiš pod prstima pobednika.
Tvoj duboki glas kontraalta duhovna je pesma Voljene.
Naga ženo, tamna ženo,
ulje koje ni dašak ne mreška, mirno ulje na slabinama atlete, na slabinama kraljevićâ Malija,
gazelo božanskih gležanja, biserne kapi zvezde su na noći tvoje kože,
slasti igara duha, odblesci crvenog zlata na tvojoj puti što se talasasto presijava
u tami tvoje kose, vedri se moja teskoba na bliskim suncima tvojih očiju.
Naga ženo, crna ženo,
opevam tvoju lepotu što mine, obličje koje utvrđujem u Večnome,
pre no što te Sudba ljubomorna u prah pretvori da njime nahrani korenje života.


Leopold Sedar Sengor


Sunce zmija


Sunce zmija oka što zaslepljuje mi oko
i more vidljivo od ostrva koja prstima lome ruže
bacače plamena i moje telo netaknuto
gromom pogođenog
vode nadimaju
skelete svetlosti u tamnim izgubljenim
prilazima
ledenih vrtloga oreol što čine srcima
tek iščupanim
gavranova
srca naša
to glas je gromova pripitomljenih što se
na šarkama pukotina vrte
širenje anolisa u pejsažu slomljenna stakla
to su cvetovi vampirski koji će smeniti orhideje
eliksir Zemljina užarena jezgra
vatra kao stablo mangovo noći na koje
padoše pčele
moja želja udes tigrova na sumpor uhvaćenih
al buđenje se zlatnom žicom detinjom pozlaćuje
i telo moje od oblutka što ribu jede što jede
golubove i snove
slast reči Brazil na dnu močvare


Eme Sezer