MLADI, GNEVNI PESNICI
Najvažnije je ono što ostane posle gozbe!
Otprilike, svakih pet-šest godina
pojavi se na sceni nova generacija mladih,
gnevnih pesnika spremnih da promene svet.
I doista, s pravom su gnevni; toliko je
nepodnošljive poetske truleži okolo;
toliko prljavog sentimentalizma koji
izaziva bes; folklornih demona koje treba
probiti glogovim kocem.
Ali, avaj – prastara je to ujdurma –
ne zadugo potom, gnevni pesnici što sede
po kafanama gde se ostaje do zore, zamore se
od svog gneva, od svakidašnjice, od saznanja
da je ovo svet posledica, a ne uzroka, i sami
postanu meta novih, mladih naraštaja gnevnika
što pristižu, situirani u transu.
I tek jedan od njih (onaj što je ponizan pred
tamnim ogledalom u sebi) kao prastari egipatski
skarabej u ćilibaru produži svoj život.
Dragan Jovanović Danilov
