KADA se posle dugog premišljanja i, ispostavilo se, nepotrebnog strahovanja, odlučio da prekine život u emigraciji, gde je proveo 24 godine i vrati u Beograd, Miloš Crnjanski se u svojoj 72. godini najpre zadržao u Opatiji, kod prijatelja ambasadora Srđana Price i njegove supruge Vukice. Čim se smestio početkom avgusta 1965. poslao je pismo svojoj Vidi, koja je ostala u Londonu. Sticajem okolnosti, to pismo puno ljubavi i odanosti nikada nije ugledalo svetlost dana.
Dragi moj Šošo,
Primio sam tvoje pismo sa isečcima iz novina, a primio sam i ono od 23. 8. koje me je obradovalo. Posle panike, nada. Ni ti, ni ja, ni iko drugi ne možemo izbeći sudbinu i zakone prirode, ali su mi vesti o tvojoj bolesti pokvarile radost ovog puta. Sad se nadam da će ipak sve dobro da se svrši, a u svakom slučaju čovek ne treba da očekuje nikad najgore. Ne treba više da mi pišeš ovamo na Rijeku, jer 1. 9. odlazim u Beograd. Iz Beograda javiću ti telegramom, novu adresu. Nije potrebno da šalješ pisma „express“, a možeš preporučeno. Sve sam dobio, a nadam se da si i ti sva moja dobila, kao i karte iz Florenze i Venezije, kad sam išao na izlet iz Padove. To će biti završetak moje knjige o Nomadima.
Juče je ovamo došao Tasa i rešeno je sledeće: idem u hotel, kao u pansion, kao gost nadležnih, i, tamo možeš i ti doći. To je za sada mislim najbolje rešenje. Bez briga. To jest prvo ćemo misliti o tvom zdravlju. Prema onom što si pisala o mišljenju engleskog lekara, svi misle da je to nešto što mnoge žene imaju. U svakom slučaju ne uzbuđuj se. Budi hrabra kao što si bila.
Iz hotela ćemo izabrati stan. Pripremi tvoj polazak tako da bude po mogućstvu između 10. i 15. 9. a pođi kad ti javim.
U ovoj zemlji ima svega i aparati ovdašnji nisu gori od nemačkih. Pošto ćemo u stanu dobiti sve što želimo, mislim da treba baš ako hoćeš naručiti iz Nemačke samo šivaću mašinu. (Ako želiš i frižider). Ostalo sve mislim da treba naručiti u Beogradu, već i zato da voltaža bude kao što je u Beogradu. Pricini su ovde imali mnogo brige oko aparata koje su doneli. Uostalom sve su to sitnice.
Što se tiče pakovanja pobacaj sve nepotrebno, čak i duplikate mojih rukopisa oko Raseljenih Lica, ako ima prepisa. Glavno je da stignu originali rukopisa. To je glavno. Pisma više ne šalji. Isečke isto tako ovde dobijam. Došli su novinari, fotografi, fuss. Sutra izlazi u „Politici“ o mom dolasku veliki fuss od Vase Popovića koji je došao i to poslat sa fotografijom od „Politike“. Koješta.
Zadrži mesto u aeroplanu za gornje datume, a uvek možeš izabrati dan kad je lep. Datum gornji savetujem, a ti možeš izabrati i drugače. Ne pre mog telegrama. Dočekaćemo te na aerodromu.
Ja imam mnogo prijatelja, ovde, više nego što sam mislio. Međutim, kao filmskim glumcima, familija se javlja i nameće i ako familija nije. A treba da te pripremim i na to, da i tebe očekuje malo iznenađenja, ne samo sasvim lepih, od familije, kako o njima čujem. Sve je to la comedie humaine. Sačuvaj svoj normalni pritisak i smej se.
Primiću dosta honorara za početak, pa kao gostu, novac mi je malo potreban. Na tvom mestu ako imaš ušteđevine ostavio bih tamo u banci, a lako je prebaciti kad budeš došla.
Pročitaj ovo pismo i moje savete pažljivo još jednom. Stvari naše kod Price su već stigle, a kažu da nam ni to nije bilo potrebno, jer ćemo dobiti sve. U svakom slučaju shvati da se naš život menja, pa i ako je svaka budućnost ljudi, uvek, neizvesna, veruj u svoju zvezdu. Glavno je da se volimo i da hladno upravljamo naš mali čun.
Seti se našeg čamca u Versalju.
Obožava te Tvoj Crnjanski
Izvornik: Pravac
