Cveti Kotevskoj
Pastir uzima brdo
kao tamburu pod mišku,
odnosi ga u kolibu -
i sviraju strune boja.
Nijedno mesto nije sivo,
vetar lista Bhagavadgitu,
odasvud veje prasvežina
i buja cveće iz zarasle rane.
Pred nama, na stolu, u čaši,
večnost je vino,
i pčele-sveštenice
iz rajskih livada
u saće snose vest.
Tren pričesti u kome
se bol kaje pred radošću.
