Aleksandrijski katalog
za Petera Nadaša
Svitaka ovde ima en masse
prepisivanje u tišini samo ih umnožava
svaki vladar naređuje dogradnju
Katalog fondova besprekoran
sistem smernica uzoran (dobile rimu, pridevi nisu
u hijastičkom položaju)
red u zbrci tradicije
U jednoj hali
radovi kartografa
uskoro će poslednji lavovi biti otplaćeni/uklonjeni
Na kraju velike kolonade pesak
pesak odabran za diktaturu vremena
U ovoj prostoriji jedva se diskutuje
Do nje sala nekrologâ
Ko nema usta ne može da ćuti
Ponovna sećanja staza za unuke
Od čestog razmotavanja umašćeni su
papirusi o tiranima i pohodima
nešto manje dela o ljubavnim veštinama
i izveštaji velikih putnika
Kopče ovih svitaka su napukle
previše su puta konsultovani
Najveću pažnju ipak privlači jedna prazna prostorija
samo nekoliko ležajeva i uljanih lampi
Sve drugo kosmička tama
Ovde se senke čuvaju
u svim svojim oblicima uske dugačke zbijene
i polusenke i prazan sjaj
i prosenčene duše pokojnika
pa i paslike senke,
nerazdvojne saputnice sna
Katalog ne navodi ovu oblast
Ovde je kustos umetnik
specijalista za svetlosnu opnu oko tamnog srca
Njegova mimika je kotrolisana
Njegova priča tačna, izgravirana
Ona na tamnom utvrđuje činjenice
Iz crnila jednog reza
svetlost se uvlači unutra
kao ideja spasa
Toliko ih dolazi u ovu prostoriju
da vaspitaju oko
kako bi u spisima
mogli zamke da otkriju i vrata
i konačno razumeju
prazno mesto savršenog kataloga
Pod mazanskim orahom
Za Huga Klausa
Bronzano rame i sećanje,
što ih melje cika cvrčaka.
Nebo navlači veo i najavljuje
mistral. Vitki čempresi
šire male zelene prste, šerpa
se kotrlja u bazen u kojem se dave ose.
Između dva treptaja zujanje u uhu,
muk, onda cvrčci: cvr-rr, cvr-rr.
Cvrčanje poput zlatnih novčića na plavoj kadifi.
Gde smo? Koja nas koža obavija?
Pesnik se smeši, njegovo oko zeleni novčić.
Živimo sada, nećemo budućnost,
ni smrt. Tako masivni kao Vantu,
kao mustra trave, kao bronza
ramena. O, razuzdanog li jezika!
Razuzdano ti nazdravljamo, pesniče!
Detinjstvo guštera i detinjstvo-mokrih-kokošaka.
Tamo u Flandriji bilo je vlažno. Dripci i
birtije i žene. Svirao si frulu,
Marsijas. Razumeli smo se,
reč i koža i prepolovljena rima:
Nedovršeno. Nedoličan, neobuzdan a
ipak nežan tvoj pokret. Le davant, le derriere.
Dragoceno čuvam tvoj treptaj, tvoj pogled.
Sahara, razglednica, tehnikolor, 1952.
To je jedna ne sasvim čista razglednica.
Nebo je čisto i užasno plavo.
U krugu peščane dine sedi
beduinka, berberska žena,
kao što turisti to zamišljaju.
Valovita odežda, teški srebrni nakit.
Naspram nje tupavi čovek,
što mu gleda u dlan. Kada bi je okrenuo
i kaiš joj spao, na oštroj svetlosti video bi
na obrazu rupicu a od senke
ne bi drugu. Pregib ide
od njenog stopala ka nebu, sićušne okrzline
desno i levo u pesku, u njenoj kosi.
"Ti", kaže, "koji voliš rastanak,
ostao si. Zašto?" S glupim izrazom lica podiže
smeđi prst ka njenim očima u boji.
Razglednica ne odaje mnogo, samo da život,
makar i dodirnut, ostaje čežnja.
Delovi napisani u kurzivu predstavljaju citate iz "Nouveau Dictionnaire des Passagers Francois-Allemande", objavljenog 1755. godine u knjižari Johana Fridriha Gidičena [Johann Friedrich Gieditschen] u Lajpcigu, koji je kratko vreme bio u posedu Petera Nadaša [Péter Nádas].
