 |
| Golden Moon by Sharon Lisa Clarke |
prvo dolazi pas
ne nije on prvi došao
ostrvo je već bilo prazno
muškarac se pomera iz mesta
na kojem je sinoć pun mesec dražio svoj mladež iznad usne
on nosi cvetove s reke i polaže ih pred moje noge
cveće brati žaluzinira hamvaš koji odavno
sedi pored mene
slika punog meseca krati mi rečenicu
kunem se
čoveka sam jutros videla prvi put
u kontralajtu
kako bos priziva suncu nesanicu
kažem mu
da li sam ga uopšte videla
ako je ovaj svet upravo začaran
bez štapa samo travama?
pomična stvarnost pomera strane iskona
ako ovo brdo nije ostrvo samo hologram
kako upisati sebe u hologram
a ako je i pas hologram?
bose noge u kontralajtu liče na one ispod stola poslednje večere
one su možda jedine opipljive
zato je hamvaš bio ljubomoran
šta ako ustvari ne postojimo
pitam i dodajem
voliš li svoje telo katalin
možda je tkano na razboju vlasnice ostrva
onda ni ti nisi stvarna moja katalin
samo tkanje izludele nifmomanke s ostrva
možda i mi što smo sisa mora
a zovemo je ostrvom
možda smo i mi samo hologram
ima li srećnog ostrva
a ko sam ja pita se uliks
kada je najzad stao nogom sred hamvaša
i odgovorio standardno
ja sam niko
kako sebe da definišemo pitam bosonogog
jer ako smo odisejev hologram
možda je samo bronzani skeledžija na obali
tise stvaran
Lord of the Sind River?
šta se krije ispod imena
čuješ me katalin
pas mi sedi u visini kolena i dahće na čašicu
koga li je kirka začarala u njegovom obličju
ne smem ni da pomislim
jedino je ovo iščekivanje stvarno
da li je to tvoje ili moje koleno
i da li je kirka naš muškarac
