Niko neće biti ivica mog puta.
Nek tvoje cveće samo svene.
Moj put teče i ide sam.
Dve ruke premala su kupa.
Srce je premalen brežuljak
da se na njemu otpočine.
Ja uvek živim, znaj, na žalu
i pod cvetnom kaskadom mora,
Misir se pruža pred mojim srcem,
Azija se razdanjuje.
Jedna mi ruka uvek u vatri.
Krv mi pepeo. Prolazeći
pored kostiju, pored grudi,
jecam za tirenskim ostrvima:
svane dolina s belim jablanima,
Ilisos, obala u livadama,
Raj i Adam i jedna zemlja
od nihilizma i muzike.
