 |
| Victor Man The Child of Their Mutual Artistry, 2009-2012 [Detail] Neon, single channel video projection Neon: 55 x 34 x 3 1/2 inches |
ČOVEK ZVANI ARMADILO
Tu gde se rukovao sa paranojom
Jedino je siguran.
Gola zimska krošnja
cepa mu utrobu.
Ujutru,
Pre nego što pojede dim,
Ispljune šišarku.
U njegovoj ulici
Sijaju se na granama
Mašinskim uljem podmazane
Metalne ušne školjke.
Ploče nedovršenih terasa,
Hibrid-kuća u predgrađu
Plaze se kao jezici.
Ispred svake,
Neizostavni dekor,
(zinuli šaran, kikolop-oko)
Mešalica za beton.
Samo na mestu
Gde ga je posinila paranoja
Nedodirljiv je čovek armadilo.
Ide sitnim korakom,
grickajući asfaltnu traku
pred sobom.
UZALUD OPITUJEM S FORMOM
Mekota dlana premrežena,
fino tkanje u kožu utisnuto
kao da se latica cepa.
Nada mnom u vrtložnom uzdizanju
ruke.
Uzalud opitujem sa formom.
Neka počne mrmljanjem
dok ne izdvoji se zvuk, zatim sjati
u zvuk kad ptice u vazduhu se sudare
od koga opernatim.
POGLED UNUTRA
Prekombinujem stvarnosti.
Dunem u cev filovanu paučinom.
Poteče čista voda kroz sistem
Za navodnjavanje jalovine.
Visak spustim.
Olovnom težinom
Sam sebe vodi kroz mrak.
Kakva li strava može
Da istopi metal koji se suočio
Sa prazninom?
Vratim se.
Polomim ogledala.
Parče po parče
Gutam ih žudno.
NEŽNO
Ne diraj nam obrazine.
Tama pod kojom smo ušuškani
krije trudno ćutanje
Koje može progovor iznedriti.
Iako trijumfuješ kad raskrinkavaš maske,
Užasnuti takvom pobedom oni koji vide
Skrivano lice padaju meko jedni preko drugih,
Kao urođenička plemena nežno pokošena gripom.
* * *
Kad me nije volela ni sopstvena kosa
U dane loše frizure
Hrupila si kao četa komandosa
Postao sam slep od tolikih lampi
Iz kojih si me svetlošću gađala
Rasejanost koja me je bogovima približavala
(Tako mi se barem činilo)
Najednom mi se zgadila
Rešio sam tada da se uobročim
Razmišljao sam o tome
Na klizavom sedištu
Ikarbusove mamutske mašine
Umalo ne skliznuh u ništa
Na mestu gde ga onaj što nas
drži pod papučicom
u naselje svije
kao kap niz cevčicu infuzije
