POST SKRIPTUM
„Ne gledaj dugo u nebesa, svetlost će te oslepeti“
hiljadu puta čuh reči svoje majke
one koja iskupljuje krivicu što mi je ulila
svu snagu astronomije.
Ona što je tkala platno mog života
dok ja ležah u naručju krovova
zamišljajući svet koji sam već okušao prstima.
I dalje verujem u moć zvezde padalice
koja pronosi snove sa jednog na drugi kraj neba;
ali kako da predam celu svoju želju prolaznosti,
zvezdi što svojim tragom nosi molbe mnogih
a istina je da može ispuniti samo jednu?
Sanjao sam da spoznah svet i stao mi je u ruke.
Danas se vraćam kući da zamenim krovove za tvoje oči,
za ozvezdanu noć na tvojim obrazima.
P.S. Moram reći majci da gledanje u nebo neće moći da me oslepi.
Autor teksta: Havijer Gutjeres Losano (Javier Gutiérrez Lozano),
prevod: Branka Vinaver
Meksički pesnik Havijer Gutjeres Losano odvodi nas u dubine univerzuma i otkriva njegove najveće tajne.
“Stihovi Havijera Gutjeresa Losana (Javier Gutiérrez Lozano) oslikavaju jednu kosmičku viziju ljubavi. Pesnik pokušava da spozna svet, da pronikne u tajne i dubine univerzuma, da oseti daleke zvezde koje ga magnetski privlače, ali gledajući lice svoje voljene, otkriva da crte tog lica skrivaju ista ona sazvežđa za kojima je tragao. Da li je moguće spoznati kosmos preko nečijih očiju, nečijeg lika? Svemir je velika tajna, ali najveća i najčudesnija tajna su ljudi koje volimo. Odgonetati sve dubine koje leže u njima je kao otisnuti se na putovanje po večnosti.”
Branka Vinaver
