Kukavičko ubistvo deda mraza sa leđa, Dylan Horman

Jednog utorka umreće zima
I ribari će na obalu izvući mrtvo telo deda mraza
I irvasi će beživotno ploviti niz Dunav
Jednog utorka jesen će se zbuniti
I nastaviće da traje
I zateći će te skrivenu
Ispod opalog lišća.
Tog utorka umreće i sreda
I četvrtak pre podne
I ta čudna smrt zateći će te iza dečije graje
Koja su već odrasla i krenula u vojsku

Čudna je ta smrt zime
Još čudnije oplakivanje
Zimskih kaputa
U njoj besmislen let snega
I odavanje alkoholu
Tako se rađaju pravi umetnici
Tako umiru bezimeni pesnici
Rastu tako heroji
Rastu treće ruke slepima
Jačaju kosti krtima
Tamo si se sakrila
U čudnim smrtima

Jednog utorka umreće zima
I svileni šalovi ostaće vezani za grane
Starog drveta
Nova godina će se čekati u šapatu cigana mečkara
I u praznom džepu svečanog odela
Gde si obećala da ćeš me čekati
Kada slike dovoljno požute
Jednog utorka umreće i sreda
I četvrtak pre podne
Kada i tamo
I ovde
Budu bila groblja za obećanja
Te čudne smrti zateći će te
Samu ispod jelke

Samu kako negiraš osećanja
I pišeš imena onih koji te se sećaju po mukama
Te čudne smrti
Te jeseni
Su samo prljavi rituali
Točka koji nikada nije stao
Ni kada je gazio
Ni kada je gazio
Ni tada
Te čudne smrti su samo putevi
U čijem blatu se rađaju pravi umetnici
Tu na raskrsnici
Gde je pravac za "desno"
Upravo umro

Jednog utorka umreće zima
I stvar navike
Slomiće nam srca
Gluvi vatrometi
Stenjaće u prazno
Orkestar iz topova tri puta puca
Tog utorka
Ta čudna slika
Iznenadiće te dok pereš zavese

Ili zašivaš dugmad na košulji koja
Mi nikada nije lepo stajala
Reći ćeš da si sanjala
Kako je umrla sreda
A ja sam čuo sinoć u koracima onih koji beže
Da je umro i četvrtak pre podne
Mislim da veruješ čoveku sa psećim pogledom
I istrgnutim repom
U verovanju se rađaju najveći umetnici
U verovanju nestaju zime i srede
I zli naši dvojnici
Koji mučki sa leđa ubiše deda mraza
I poklaše njegove irvase

Dylan Horman