Zeleno je žuto. Žuto je crvenkastosmeđe.
Belo je kao trag, pocrneli su mu rubovi,
osušile su mu se recke, kao ožiljci
od nečijih zuba. Neko je to dobro zagrizao,
i ostavio. Jedna kapljica je uhvaćena
u zategnutoj paučini, i sjaji, kao što oko sjaji u daljini.
Već smalaksali cvetovi u svojim čašicama
drže mirise. Tu se niko ne žrtvuje,
svi se raduju tišini.
