Poezija, Stefan Mitić

AKIKO

Akiko pati tiho kao kiša koja se nećka.
Akiko masira stopala na plaži turistima.
Akiko je izgubila nacrt o svom životu
Ali to vešto krije od drugih.

Virovski živi u kolibi od trske kraj mora.
Ustaje rano pre svih i odlazi da roni.
On je ranoronilac: roni u svoje rane.
Ostao je bez noge u ratu.

Nebo je danas ogroman svetloplavi baldahin
Spušten tek toliko da ne dodiruje zemlju, ni ljude;
Tek toliko da mu se dive.
Sunce je rovito žumance razliveno po svetloplavom baldahinu.

Plaža je krcata. Pesak.
Suncobrani pobodeni kao bele zastave.
Ljudi su se u potpunosti predali uživanju.
Svoju su prosečnost digli na nivo zabave.
Prizor: klinci zatrpavaju peskom svog druga do grla;
Kad kasnije umesto peska dođe zemlja - zaćutaće, sada se smeju.

Akiko prilazi Virovskom i nudi masažu stopala.
Virovski pristaje.
Akiko masira vazduh.
Akiko dobro poznaje anatomiju vazduha.
Akiko masira nogu koju je Virovski izgubio u ratu.

Izgubio je i srce.
Akiko ne može da dopre do vazduha u njegovim grudima.

Akiko je tužna. Rastaju se ćutke.
Akiko pati kao i sve žene:
tiho, kao kiša koja se nećka.

RADITI LJUDIMA IZA LEĐA

stavljati im na primer
ptičija pera krišom
tek onoliko da posumnjaju
da im nešto radite iza leđa
da posumnjaju da ste zli i pakosni
pa kada im se od tih pera
vremenom
budu forimirala krila
i kada osete lakoću letenja
drugačije će vas gledati
iz ptičje perspektive
...
a do tada
ljudi su samo
nedovršene skice života;
zemaljske krhke konstrukcije
od kostiju i džeza
što stoje na klimavim nogama
poljuljalnog samopouzdanja
navijaju satove uveče
da probude nežnost
(ujutru
pre prvih bespernih ptica
radite ljudima iza leđa
...
dobre stvari)

 SUZA JE U OKU POSMATRAČA

Sela je, prekstrila duge noge i rekla
Izvinite, napisaćete mi dve pesme i ako može čaša vode
Rekoh, gospodjice, nepristojno je
Naručivati pesme u prostoriji gde se naručuje obična turska
Sa malo šećera
I molim Vas, tu ranu što se poneli sa sobom
Ostavite ispred u kantu za kišobrane
Došli ste ovde i doneli svu tu kišu u očima
Ja zaista razumem i pubertet i hormone
I možda ste dobili i sve
Ali dve pesme? Pa šta će Vam to?
Samo mi napišite, rekla je
Kao da traži iskupljenje
U redu, sa čime ćete pesmu?
Nestalo nam je tonika i ako biste želeli 
Da se posle stihova osećate malo bolje, ni to nemamo
Evo, doneću Vam celofan da tu ranu umotate
Kao pitu 
Da je ne gledam više
Nepristojno je šetati sa otvorenom ranom
I plus sesti tako i samo prekrstiti noge
Priberite se
Znam da niste ni sanjali da ćete biti zlo…pa sam zastao
/štucnuo sam/
Zlo..ostavljeni, to sam hteo da kažem
Znam da niste ni sanjali
Ali evo, mogu vam na poslužavniku doneti svoje kosti
Jer sve što je unutar mene 
Odavno predstavlja samo bunar želja
U redu, donesite, kada ste već tako odlučili, rekla je
I nemam ništa krupno, sem ovih očiju
Tako da platiću Vam...
Platiću Vam tako
Tako što ću samo da zažmurim
I baciću novčić prema vama
Usput ću da zamislim želju
I ne, ne bojte se
Vi ste jedan džuboks
Vi ste jedan šarlatan
Vi ste đilkoš
Ali mi kao takvi odgovarate
Doneste mi Vaše kosti
I čašu vode ako nije problem
Sa vašom kratkom biografijom
Ako može
U njoj sve piše, gospodine
Mi smo jedno vreme i bili zajedno
Moja je velika želja da me se setite
Ali se Vi ne sećate
Vi ste dobili amneziju:
Zaboravljate i dobro i loše
I mene i Vas i njih i grad i bol
I radite u ovoj kući Zaborava
Zaboga
Ja svakoga dana dolazim
I naručujem Vam pesmu
Da se prisetite
I uvek ništa
Ali od danas 
Od danas odlazim samo Vašim pesmama
Da se one prisete Vas

Web-stranica ticmistefan.wordpress.com

Hyperborea preporučuje i Stefanov Soundcloud kanal.