Momak i mačak
Stojim da otvore „Maxi“ u 8, zaboravio
da otvaraju u 8 pa naleteo neki minut ranije, stiže gospođa u „zlatnim“ 50-tim
poput mene, ali za razliku od mene vidno nervozna. Čeka da se otvori radnja da
kupi hranu za mačka. Dok čekamo svima nam objašnjava kako je njen mačak jako
nervozan kad je gladan i kako je napravila veliki propust što nema zalihe hrane
za ljubimca. Napravim grešku pa pitam kako se mačak zove, kaže „Kajzer“, nekako
bi mi Tom bilo draže al’ ko mene pita. Minuti se odužili i svi već zamišljamo
mačka koji trga zavese i obara vaze od gladi i to već nabija nervozu. Polako
zaboravljam i šta ja trebam kupiti mada mi ćerke neće uraditi ništa zavesama i
onoj jedinoj vazi koju imam. Otvoriše se vrata i nekako svi propustimo ženu da
uleti u radnju, puni priče da kad je živela sa „momkom“ sve je bilo
organizovanije al’ sad sama često zaboravlja za hranu za Kajzera. Naljutio sam
se na „momka“ koga nikad neću upoznati jer bi nam svima, pa i mačku bilo znatno
bolje tog jutra da on nije otišao.
Kreativno
shvatanje istine
ma
po oku mu vidiš da laže,
kao
da si mali, a to te nervira,
još
više nervira što misli da uspeva da slaže,
uživa
u trenutku, okice svetle, pogled počinje
sve
više da luta, a šta ćete takva su vremena,
istina
je "kometa" koja retko prolazi,
a
ni laž nije laž, to je "kreativno shvatanje istine"
mislim
ako hoćemo da budemo moderni,
imamo
li izbora?
Akademski građanin
Bahat,
viče, primitivno se naslađuje,
bez
obraza i osećaja, bez sluha za druge,
sa
padežima koji su u „fakultativnoj upotrebi“,
ali
sa naznakom da je „akademski građanin“, opet
nekako
krećem razgovor o sportu, i opet stav koji prekida
želju
za pričom, monolog pun površnih gluposti ali
uz
opasku da je „akademski građanin“, da zna,
eto
negde ga i volim jer ko zna kakav bi bio
da
nije „akademski građanin“, verovatno bi istina bila
samo
istina a to je nekad dosadno
Zašto me ne pozivaju na kraljevska venčanja?
Prvi
uslov krv, dao je više puta nit
vuče
na plavo nit ima šanse da zaliči,
ako
su gledali laboratorijske nalaze ima
tu
i triglicerida, A što bi se reklo seljačka,
to
im garant neko dostavio, cilindar ne volim
vozio
me deda davno čezama po Mladenovcu i bio
sam
zgranut, a nije da nemam čekove za poklon, imam
i
cveće bi palo, kafa za „besmrtnu“ kraljicu, sve kako treba
palo
bi i 10 evra Elton Džonu da otpeva šta hoće, mislim
da
su oni na gubitku, zahvalan sam gost guščiju jetru sa
smokvama
tretiram zafrkancijom, tako da sam zahvalan
gost
a od sleta ne mašem zastavicama jer jedan
je
Tito, da se ne lažemo
Let it be
Sve veliko se desi,
dođe il` padne odnekud,
čisto da nam pokaže kako smo mali,
kako nemamo gumicu da menjamo
sudbine put,
suze ili smeh,
samo prate te korake,
zacrtane prvim napravljenim,
poput tobogana,
sednemo i krenemo,
a nešto drugo nas nosi,
zato kad je teško,
Bitlsi pomažu,
„Let it be“…
