peristaltika creva
me opominje
da baš i ne podnosim kofein
sparno je popodne
sedim na terasi
i gledam ulicu
katkad se setim i oblaka muva
koja napada belo grožđe
me nervira
teram je rukom
slažem cigarete u piksli
ne osećam se zdravo
bila sam tužna
sada ravnodušna
šalješ mi isečak
iz kjerkegorove knjige
dok ga čitam
mrvice bejk rolsa mi padaju na ekran
razmišljam koju knjigu d
a otvorim noćas
poezija će biti to
ako se rešim
kolutići oko pazuha spavaćice
iz koje nisam izašla od jutros
rastu
odlazim sa terase
ležem u razmešteni krevet
i pišem još jedan stih
***
otkad te nisam video
Ana
skratila si kosu
i počela da duvaniš
Ana
više nisi odličan student
i ne hodaš uspravno
Ana
glas ti se izmenio
i ne plešeš ko nekad
Ana
zgazila si ideale
i zamrzela filozofe
Ana
ležiš u sobi
i čitaš loše knjige
Ana
pišeš lošu poeziju
i ne veruješ u ljubav
Ana
šta se to desilo
Ana
gde se izgubila ona devojčica od
osamnaest
Ana
postala si žena
Ana
***
Imam kriv vrat
I pušim najslabije cigarete na svetu
Beleške su mi nesređene
Kao i stan
Nosim iskrzani lak na nogama
A prste na rukama grickam
Mrzim da sređujem obrve
I da se šminkam
Smejem se retko i usiljeno
I ne umem da plešem dobro
Ponekad mi ruka drhti
Iz nepoznatog razloga
Volim slikare koji su mrtvi
I slušam ono što mi internet predloži
Cveće uglavnom ne volim
Kaktusi su okej
Plašim se osa
I da ću umreti sama
Ponekad grickam semenke, one bele
Pa razmišljam kako se gojim
Pesme su mi konfuzne
A pričam teško i ne tako često
Volim da čitam
Ali ne umem da završim knjigu
Ostaju do pola pročitane
Na terasi pišem
Kada umem da pišem
I plačem
Kada nemam razlog
Jabuke su potcenjeno voće
A lubenicu treba jesti zimi
Mandarine su okej
Soba mi je ponekad jedini drug
I sa tim se slažem
Autoportreti su dobri
Kada se posmatraš realno
Evo jednog autoportreta
Samca u mladosti
Naslovna slika Tomas Dantoni
