Majkа mi samo ovo reče o pokojniku,
kao u tužbalici:
Koga je vidjela izdaleka
u košulji bijeloj na njivi našoj,
činilo joj se - bijeli se barjak vije
nad njom
s kojim je polje postajalo ubavo.
Majka u ovome času zajauka u snu.
Nikoga da potrese taj krik,
niko da ga čuje, sem mene.
Majko moja, toliko smo samotni,
bogati samo snagom zaludne ljubavi.
S makedonskog preslovio Radomir D. Mitrić
