Nils Frahm - Erased tapes
Otkako se povukao
sa teritorije našeg prijateljstva
mog malog, ali nikada tesnog stana
nema nikoga ko bi me zaštitio
od velikih paukova
on bi im dopuštao da
svoje noge i nabrekla tela
smeste na njegovu veliku glatku šaku
pokazujući im put ka slobodi
kroz odškrinuto prozorsko okno
takođe, sada nema nikoga
ko bi te velike paukove
zaštititio od mene
vrisak i nekoliko
udaraca starim novinama
korpa za otpatke grobnica
tragedija
Opsesivno-kompulsivno poremećaj u direktnoj je vezi sa umetnošću
Andžej Ševčik
precizno je povukao ukupno
1656 kratkih, zdepastih
hladno-sivih linija
jedne nedelje u julu
izbrojala sam svaku, redom
pitajući se
koliko mi je puta još ostalo
da počnem ispočetka
Hronike beogradskih autobusa
u gradskom autobusu
na putu do još jednog događaja
na kome nisam neophodna
upoznajem dečaka
od oko šezdesetak proživljenih
leta i zima
rado bi me oženio
samo da je tri godine mlađi
seli se u Kinu za nekoliko dana
zapamti, kaže
jake žene nikome
ne treba da se izvinjavaju
Nepristigle pošiljke
Gospodin J. živi naizgled
jednostavnim životom
verujem, neko bi se usudio da ga nazove
prostim čovekom
on nikada ne pleše
nalazi spas
u ritmu kolotečine
o kojoj slabo razmišlja
ponekad dozvolim sebi
da zamislim njegov dan
svakog jutra ustaje u sedam
kako ne bi propustio najnovije TV vesti
isključivo na kanalima
cenzurisanim od strane vlade
gledajući ih uz čaj
zavaljen u izlizanu bež fotelju
sve njegove veze sa prijateljima su odumrle
uveče razgovara
jedino s majkom
komentarišu sadržaj sa ekrana
konzumiran u toku dana
sa bivšom ženom više nije u kontaktu
i dok su živeli zajedno, činilo se
nisu imali mnogo
jedno drugome da kažu
naša naizgled jedina zajednička spona
jeste prodavnica “Žaba”
gde oboje kupujemo cigarete i pivo
vraćujući se u hodnike
on svoje, ja svoje zgrade
sinhronizovano otvaramo
poštanske sandučice broj 25 i 46
očekujući pisma i razglednice
on od pokojnog sina
ja sa nepoznate adrese
nailazimo na isti neugledni crno-beli letak
“KUPUJEM STAN, HITNO!!!”
znam da se gospodim J.
tada prvi put nasmejao
u poslednjih nedelju dana
Martina Kuzmanović rođena je u Beogradu, 31.8.1990. godine.
Početkom oktobra prošle godine, u okviru izdavačke kuće Enklava, objavila je zbirku pesama Ovo telo je hotel, čiji je urednik Zvonko Karanović.
Takođe, pesme su joj objavljene u zbornicima Rukopisi 43, Rukopisi 44, književnim časopisima Dometi, Enklava, Gradina, Libartes, kao i na portalima Čovjek-časopis, Astronaut, Strane i Vavilonska biblioteka. Nekoliko puta je učestvovala na pesničkim događajima Argh i Pet minuta pažnje.Trenutno živi, radi i piše u Varšavi.
