Nagrada Lenkin Prsten
Dragi, razumeš me sad
nehotice te prozivam za sve jeresi
negiranja stabilne vertikale
iz rastinja strelišta zgarišta sva
ženka statična podatna čekam
čekam hrabra ulagivanja
žmurim na tvoje dopadljive nestašluke
moje lake klizave stranputice
opčinjena licima maskama pređenim poljima
prevejanim i inteligentnim pobedama
u igrici „Ne ljuti se, devojčice!“
Mašim tempo izlazim iz ritma
Aporije zagnojile na beloj koži kada
se krijem u šarenim pričama
koje mi, kao praznične bombone,
prosipaš po posteljini
i ne umem odabrati najslađu da
mi sočno dodirne nepce i zadovolji znatiželju
progutati ceo spektar protivničkih ukusa
Mašim slogove izneveravam slik
Kojom istinom me ovog puta razbuđuješ
iz dremeža predrasuda o našem
lepljivom a neopipljivom odnosu
jer dugo dugo nema ni jedne začudne opaske
niti umilne banalnosti
o tvojim osvajačkim pohodima
jer dugo dugo sve istine ćute
nejaka sam da izmislim još koju
Mašim tropare iskoračujem iz kanona
Dok se međutim umišljeno nadmeno
pojavljuješ svuda osim pod baldahinom
moga ludila – arkadije doma kolevke
oglušujući se o izričitu zabranu
da poseduješ nevina udubljenja na Magdaleninom telu
iako računaš na topli doček
sa svim đakonijama satenskih noći
oprobaj velikodušnost ove posrnule domaćice
čije su namere vesele
nadasve dobre
Mašim mere odstupam od uputstva
Iznova te opominjem, nedokazanog dečaka,
s krupnim očima, načuljenim ušima
Vrati me do mog broda na reci
I pravdam ti se kao nekom Gospodu
nepouzdanom orijentiru u našim mimoilaženjima
Nemoj me pogrešno razumeti
iako mašim smisao sigurne palube
s koje si me „srušio“
kad te s dosuđenom posebnošću
uporno odlažem, poričem, opravdavam
pribijam uz nagost ove izgladnele duše
Niko ne može biti anđeo doveka
Dragi, izbavi me iz ove pesme!
Iz zbirke pesama Upijanje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, Kraljevo, 2017.
Slika Odisej, Kosara Bokšan, 1966.
