Ivica i Marica
istražni sudija tvrdi da ne postoji slučaj
u kom je sestra ubila brata
Ivica odavno sprema bekstvo
grli trup čopera
napušta školu
penje se na banderu
ispod koje mjauču poštari
na disk punog meseca
zapisuje elektronsku muziku
jede hleb uz suši
ćuti na saslušanju
Marica ga je poslednji put videla u garaži
klečao je pred musavim dečakom
i tražio oproštaj
Panova povorka
Sledim Pana. Blebeće i mlati rogovima. Tvrdi da mu je majka imala 108 ljubavnika. Vodi me do četinara. Prislanjam glavu na smrču i celivam koru. U tački dodira, on zaseca drvo. Iz rezova cure nove rinfuzne godine. Priželjkujem žutu maniju leta. Jesenje samopovređivanje. Zimsku samoću. Razdražljivost proleća. Pan laže da smo bezbedni u šumi. Iz komposta vire jareći papci i ležaljke za umiranje. Čujem sirene vatrogasnih kola. Pratim Pana. Nosi nas stampedo. Oboje rizikujemo. Oboje smo queer.
Tetka na rolšuama
mašine su gruvale u fabrici
dok je jutro gušilo mesec
šila si lako zapaljive košulje
umesto odlaska na more
pekla na furuni plave patlidžane
sindikat te je nagradio rešoom
i ulaznicom za festival folk mistike
pevaljka ti je ljubila grudi
a harmonika svirala himnu embargu
prinudni odmor provela si u redu za šećer
od čitanja tabloida prestala da vodiš ljubav
i počela da jedeš pileća srca
tvoji muškarci oćelavili su preko noći
a televizor postao najlepša stvar u soliteru
na buvljaku si trampila uspomene za rolšue
progovorila latinski
i osmislila doktrinu šverca
Apsolutna monarhija
Majkl Džekson beži sa giljotine
deli krofne sirotinji. U plastičnoj kesi meša
analgetike sa fluidnim identitetima. Ambasadori dobre volje
lude za tom emulzijom. Daltonisti je vide kao majonez.
Majkl ima pleksiglas oči i osetljiv nos.
Potrebni su mu neprijatni mirisi. Skuplja isečke
iz crne hronike. Danima pluta po močvari na svom ranču.
Sa Vorholom spava u hiperbaričnoj komori. Isus mu fenira kosu.
Majkl nikad neće abdicirati. Krade pepsi od zombija.
Čuva skladište gumenih bombona. Zna da unikati
ne postoje. Jer sve što njegova svita dotakne
postaje popularni brend.
Tuga u Iraku
prognana iz kabarea
bere šafran sa hodočasnicima
klanja se kamenu lapis lazuli
dresira hendikepirane flamingose
u Mosulu bdi nad opljačkanim grobnicama
sa vojnicima proždire smokve
gomila gubitke da bi pokretala revolucije
istoriju pretvara u naftu
Lena Petrović je rođena u Beogradu. Studirala je prava u Beogradu,
a potom u Vašingtonu DC. Radila je u Beogradskom centru za ljudska prava i pružala
izbeglicama besplatnu pravnu pomoć. Stažirala je u Saveznoj skupštini Nemačke u
Berlinu, gde se družila sa nemačkim umetnicima kojima je blizak Balkan. Koproducirala
je bilingvalni radio kolaž Podstanari/Unterwohner, koji je emitovan na Radiju
T u Kemnicu. Kao Fulbright stipendistkinja
odlazi u Vašington DC, gde sada živi i radi. Pohađala je radionice kreativnog
pisanja Zvonka Karanovića i Barbare Hening. Pesme i prozaide su joj objavljene
u časopisu za poeziju Enklava, na portalu Strane i u
naučno-popularnom časopisu A priori. Trenutno sprema svoju prvu zbirku pesama.
