 |
| Береникина коса, скулптура Амброђија Боргија, 1887. |
Којим су прошле војске
И у коме сам цртала сазвежђа
Посматрам одраз који ми косу чешља
Дивио си се врату
Крао скривеном луку белог мермерног моста
Који се стидљиво извија
За корак твог најтишег спорог пољупца
Никад ти нисам причала
О женама
Које су ме родиле
Тешким косама које сам наследила
Једна од смрти ћерке косу није одсецала
Кришом ју је чешљала
И нарицала
Када би очи исплакала
Плела би плетеницу око главе
Као и она пре ње
Што је брата оплакивала
Горда у својој грађанској одори
Са момцима се надигравала
Пре него што је издахнула
На мосту витком попут мога врата
Друга је имала тешку плетеницу
Која се као црна змија спуштала до струка
Са собом ју је понела под земљу
Била је блага и стамена
Није заплакала ни на ратишту обилазећи сина
Неуморно је плела од сирове вуне
Џемпер за војника
Трећа је била светска жена
За разлику од сестре која косу сакрила
Одлазећи у рат
Била је поносна на своју густу косу и струк глумица црно-белих филмова
Косу је покрила када је жалила брата
Одсекла ју је када је изгубила нерођеног сина
Ми жене овога века
Тешким косама потврђујемо заоставштину гена
Споро седимо
И нарав нам се из косе чита
Моја је коса пркосна
Хировита
Прећутала сам ти
Да сам је као Береника
Жртвовала
За твој повратак
И у коме сам цртала сазвежђа
Посматрам одраз који ми косу чешља
Дивио си се врату
Крао скривеном луку белог мермерног моста
Који се стидљиво извија
За корак твог најтишег спорог пољупца
Никад ти нисам причала
О женама
Које су ме родиле
Тешким косама које сам наследила
Једна од смрти ћерке косу није одсецала
Кришом ју је чешљала
И нарицала
Када би очи исплакала
Плела би плетеницу око главе
Као и она пре ње
Што је брата оплакивала
Горда у својој грађанској одори
Са момцима се надигравала
Пре него што је издахнула
На мосту витком попут мога врата
Друга је имала тешку плетеницу
Која се као црна змија спуштала до струка
Са собом ју је понела под земљу
Била је блага и стамена
Није заплакала ни на ратишту обилазећи сина
Неуморно је плела од сирове вуне
Џемпер за војника
Трећа је била светска жена
За разлику од сестре која косу сакрила
Одлазећи у рат
Била је поносна на своју густу косу и струк глумица црно-белих филмова
Косу је покрила када је жалила брата
Одсекла ју је када је изгубила нерођеног сина
Ми жене овога века
Тешким косама потврђујемо заоставштину гена
Споро седимо
И нарав нам се из косе чита
Моја је коса пркосна
Хировита
Прећутала сам ти
Да сам је као Береника
Жртвовала
За твој повратак
Из књиге Береникина коса, Мали Немо, Панчево, 2022.
