za Dženi Džozef
Kada
ostarim
nosiću
firmirane farmerke spuštenog struka
iako
struk neću moći lako da odredim
čitaću
spamove
one
o milionima ostavljenim nepoznatom
obnovivši
veru da se čuda događaju
uzimaću
uzorke iz luksuznih parfimerija
i
njima mazati čukljevita stopala
Kada
ostarim
nosiću
sećanja na reciklažu
i
polagati ih nežno pod oznakom
lomljivo
zaborav staklo
neću
spuštati slušalicu smaračima
koji
nude nepotrebne stvari
Kada
ostarim
ići
ću na sastanke
sa
onima što žele da odustanu od disanja
i
pregovarati šta da mi ostave
od
organa koji im više neće trebati
Kada
ostarim
pričaću
svima
kako
mi je pročitavši moju pesmu
rekao
– e sada još samo da ostariš
Kada
ostarim
žudeću
za sećanjima bar onoliko
koliko
sada žudim za zaboravom
