Kada ostarim, Zorica Bajin Đukanović





                                  za Dženi Džozef

Kada ostarim
nosiću firmirane farmerke spuštenog struka
iako struk neću moći lako da odredim
čitaću spamove
one o milionima ostavljenim nepoznatom
obnovivši veru da se čuda događaju
uzimaću uzorke iz luksuznih parfimerija
i njima mazati čukljevita stopala

Kada ostarim
nosiću sećanja na reciklažu
i polagati ih nežno pod oznakom
lomljivo zaborav staklo
neću spuštati slušalicu smaračima
koji nude nepotrebne stvari

Kada ostarim
ići ću na sastanke
sa onima što žele da odustanu od disanja
i pregovarati šta da mi ostave
od organa koji im više neće trebati

Kada ostarim
pričaću svima
kako mi je pročitavši moju pesmu
rekao – e sada još samo da ostariš

Kada ostarim
žudeću za sećanjima bar onoliko
koliko sada žudim za zaboravom

                                           

Prethodni Post Idući Post