šta radiš na pauzi za ručak
dovodim sve u pitanje
dok gutam crni pirinač
između glave i repa
stariji dečaci u školi
igrali su bilijar
šutiranjem lovačkog ranca
na mojim leđima
na autobuskom stajalištu
upoznala sam crnu Marinu
pripretila mi je kamenom
pustila sam je u kuću
sakrila pod sestrin jastuk
sutradan je pobegla
čula sam njen šapat
u bolničkim hodnicima
viđala je iza ograde groblja
naslonjenu na mermer
u sporednoj ulici
ugasila je ulična svetla
priljubila mi se uz čelo
molila me da joj kažem
koliko je dana potrebno
da povređenom gušteru
izraste nov rep
neispunjeno obećanje
naređaj vulkansko kamenje
oko pupka
tvorcima svetih knjiga
pokaži gole grude
idi na časove vajanja
nauči da praviš sapun
skrati kosu do ušiju
kupi najveće minđuše
od trga oduzmi
betonsku kocku
lezi na travnjak skupog hotela
vodeni pištolj uperi u golubove
kad kreneš kući
oskrnavi grafitima
zgradu opštine
slomi retrovizor u prolazu
nađi guštere
stavi ih u ćebe
prvi koji se pobuni
biće tvoja desna ruka
ako usput sretneš
ženu u teget sakou
sakupi čičke
i nabij joj ih u kosu
ona će večeras
platiti uličnim čistačima
da operu tvoje tragove
otresi je sa sebe
zagnjuri u hladnu vodu
starom majicom skini maskaru
obuci haljinu za ples
i igraj
dok ona uplašeno gleda
kako joj od monotonije
trule stopala
pepeo označava put
u staroj pidžami
s penkalom u ustima
tražim bolest za svoje simptome
pojačam treš muziku
zaboravim uvećane žlezde
prestajem da opipavam puls
sakrijem se pod tuđe lopatice
ušuškam u perje
i lepljive reči
uz jutarnje oblačenje
pravilne linije kragne
uokvire strogoću lica
na ručku s majkom
brojim kuhinjske pločice
ponovo slušam istu priču
nismo mogli da pomognemo
bez pozdrava sedam u auto
naglo pritiskanje gasa
podigne tvoj pepeo
uvučeš se pod moje sedište
kad stignemo u staru kuću
kroz zagrižaj besno ponavljam
mogli smo da iskopamo put u planini
ali tada
nikog nije bilo briga
investicija u intelekt
došla sam zbog poezije
a ti si mi oteo mastilo
ne čujem više glasove
koji šapuću nestašluke
ne vezbam pareidoliju
u suvoj travi na zidu
ne nosim kožnu jaknu
ne krijem stare ožiljke
ne čujem lavež točkova
ne vidim ljude koji odlaze
ne dobijam šamare
ne spavam u tuđim sobama
postala sam piksel
izgubila noževe i žilete
tvoje linoleumske nokte
spremne za rezbarenje
otpuštam u slivnik
i dalje gutam tablete
moj šaman je izgubio telefon
kupio žutu odoru i odjurio na Tibet
ništa nije isto
otkad sam podvila nogavice
i zgazila u hladnu reku
nisam ugrejala stopala
dugotrajnim zurenjem u plamen
ubij me kad postanem lenjivac
u polju suncokreta
pojuri me nožem
uzmi pocepanu haljinu
donesi mi
krvavi biftek
i crni čaj
zatrpaj u zemlju
prihranu za orhideje
i spisak prijatelja
ne lepi umrlice
na vrata stana
ulaza i lifta
dovoljno je stablo
u predgrađu
gde sam rođena
nađi me u kori
oljušti je
na golom telu napiši
strah je moć
seti se
koliko sam se smejala
dok si govorio
o potrebi za smislom
i značaju pojedinca
sklupčanog
u okviru prozora
dok te čekam
sanjam mrtve ribe
jedem ratluk od ruže
vadim školske plombe
na internetu tražim
najjeftiniju
kintsugi šolju za čaj
Iz istoimene zbirke, SKC, Kragujevac, 2022.
