Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.
Vratiću ti krv natraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.
Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.
Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.
Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.
Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.
Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:
''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.
Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.
Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.
Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.
Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.
Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.
Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.
Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.
I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.
A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.
Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.
Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.
Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.
Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.
Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.
''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.
Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.
Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi.''.
