O poeziji
(autopoetički kroki)
Svrha poezije je u tome da dopre i do jednog jedinog čitaoca, da makar i jednog jedinog čitaoca prožme – ona je ispunila svoju misiju ukoliko je promenila pogled nekome, ulepšala mu dan ili ga ispunila emocijom. U tom smislu, angažovanost jeste njena svrha, rekla bih – emotivna angažovanost.
Poezija je neprestani emotivni odnos prema svemu što nas okružuje, podvrgnut strogoj disciplini – čitava vojska spartanki među zidovima jedne sobe.
Odnos pesnika i sveta, izražen na papiru, mora biti „telesan“ – pesnici koji su primat prepustili eteričnom, zamišljenom „biću jezika“ i poigravanju sa njim, lišili su poeziju konkretnosti, tela dakle, bez koga je ona suva i neautentična.
Ne postoji ništa što nije vredno poezije, o čemu se ne bi mogla napisati pesma. Naravno, ono što je osnovno jeste osećanje mere, veština jednog pesnika da izbegne padanje u banalno i već viđeno.
Poezija je svakodnevno življenje, ona prožima našu svakodnevicu koliko god ona često bila nepoetična. Uspemo li da prepoznamo u čemu sve ima skrivene i često stidljive svetlosti, u čemu se sve ona odražava ili ne, eto poezije.
Ana Ristović
Izvornik: GB V.P. Dis
