A
Umro je A. I nije umro. Kao i njegov otac
A, kao i njegov deda, utonuo je u seosko groblje.
A, kao i njegov deda, utonuo je u seosko groblje.
Utonuo je, ali nije utonuo. U blato je otišao.
U blato i u nemo kamenje u blatu.
U blato i u nemo kamenje u blatu.
Tamo sada ćuti. Zaboravlja. Briše. Tamo je i nije.
Jer nema kraja. Bez početka je i kraja. AAA.
Jer nema kraja. Bez početka je i kraja. AAA.
Neko je umro. Niko. Njegovo ime –
Zaboravljeno. I njegovog oca i njegovog dede ime.
Zaboravljeno. I njegovog oca i njegovog dede ime.
A ponekad zakloparaju reči. Ponekad ustane,
Ko je legao da spava, i umire dalje, ko je bdeo nad umrlim.
Ko je legao da spava, i umire dalje, ko je bdeo nad umrlim.
Ponekad AAA nesnosan teror prostora, koji traži svoj glas.
Ponekad AAA monotona tuga kiše nad putevima.
Ponekad AAA monotona tuga kiše nad putevima.
AAA klokota, dok se valja iz mora.
AAA uzdah kremena u časovnicima.
AAA uzdah kremena u časovnicima.
Gotovo je samo – A je mrtav.
Ko misli da ga nekad čuje, neka oslušne drugim uhom,
A ko ga ne čuje, i dalje će uzalud slušati.
A ko ga ne čuje, i dalje će uzalud slušati.
ČAČKALICA
Komadić nesvarenog mesa je zapao
I poziva na ustanak.
I poziva na ustanak.
Nepokorno strano telo. Oglašava se iz tvojih usta.
Iako ne govoriš ti.
Iako ne govoriš ti.
Iako nikome nisi dozvolio da govori
U tvoje ime.
U tvoje ime.
A on i dalje viče,
Huška na pobunu, pritiska.
Huška na pobunu, pritiska.
Pokušavaš da ga iščačkaš jezikom,
Ali nema reči koje bi utišale njegov protest.
Ali nema reči koje bi utišale njegov protest.
Sićušni Robespjer u Polifemovoj čeljusti.
Ali bez lukave sreće, bez bogova i krda na svojoj strani.
Ali bez lukave sreće, bez bogova i krda na svojoj strani.
Iščupaš ga iz svoje savesti, samelješ, što te glođe.
Neka crkne revolucija.
Neka crkne revolucija.
Iako zbog toga padne poslednja lipa.
Na njen panj se izvališ, odlomiš iver i podrigneš.
Na njen panj se izvališ, odlomiš iver i podrigneš.
Čačkalica ti viri iz usta kao centurionova strela,
Koja je očistila imperiju.
Koja je očistila imperiju.
Crna rupa u zubu šapuće:
I ovo kraljevstvo će se jednom raspasti iznutra.
I ovo kraljevstvo će se jednom raspasti iznutra.
KAMEN
Niko ne čuje šta kamen čuva u sebi.
Neznatno, samo njegovo je, kao bol,
Uhvaćen između kože cipele i đona.
Neznatno, samo njegovo je, kao bol,
Uhvaćen između kože cipele i đona.
Kada je izuješ, zatreperi lišće u golim drvoredima.
Što je bilo, neće više biti;
I gomila drugih znakova u truljenju.
Vonj obližnjih ambulanti. Nem, ideš dalje.
Što je bilo, neće više biti;
I gomila drugih znakova u truljenju.
Vonj obližnjih ambulanti. Nem, ideš dalje.
Ono što čuvaš u sebi ne čuje niko.
Jedini si stanar svog kamena.
Upravo si ga bacio.
Jedini si stanar svog kamena.
Upravo si ga bacio.
CIPELE
Paze,
Da se put meko utiskuje u tebe.
Šuštavi vesnici između tebe
I sveta tragova koji se međusobno brišu.
Od kože i šavova.
A tvoji su sašiveni od reči kože i šavova.
Čuvaj ih.
Možeš biti go i bez ičega, ali,
Sa cipelama na nogama nikad nećeš biti siromašan.
Zato, neka nikada ne ostanu skrivene,
Ćušnute pod krevet,
Odbačene u orman, zaboravljene na tavanu.
Spavaj s njima.
Kupaj se u cipelama.
Vodi ljubav obuven.
Neka te uvek upozoravaju
Da si ovde samo u kratkoj poseti.
I da ćeš uskoro morati dalje.
Ne izuvaj ih nikada.
Kada ih budeš, putovanju će doći kraj.
Pokopaće te kao ciganina,
Bosog i bez imena.
Da se put meko utiskuje u tebe.
Šuštavi vesnici između tebe
I sveta tragova koji se međusobno brišu.
Od kože i šavova.
A tvoji su sašiveni od reči kože i šavova.
Čuvaj ih.
Možeš biti go i bez ičega, ali,
Sa cipelama na nogama nikad nećeš biti siromašan.
Zato, neka nikada ne ostanu skrivene,
Ćušnute pod krevet,
Odbačene u orman, zaboravljene na tavanu.
Spavaj s njima.
Kupaj se u cipelama.
Vodi ljubav obuven.
Neka te uvek upozoravaju
Da si ovde samo u kratkoj poseti.
I da ćeš uskoro morati dalje.
Ne izuvaj ih nikada.
Kada ih budeš, putovanju će doći kraj.
Pokopaće te kao ciganina,
Bosog i bez imena.
ČVOROVI
Postoje čvorovi čiju umetnost poznaješ u prste.
I oni koji dolaze iz Smirne.
I oni koji dolaze iz Smirne.
Postoje sestre, koje nikako ne brišeš iz sećanja.
I braća, vezana za tebe, leđa uz leđa.
I braća, vezana za tebe, leđa uz leđa.
I majke, utkane u istrgane bluze.
I očevi koji se noću premeću u sopstvenim zamkama.
I očevi koji se noću premeću u sopstvenim zamkama.
A sa ovim čvorovima je, kao da je neko
Krišom provukao uže kroz tvoje uho.
Krišom provukao uže kroz tvoje uho.
Kao da si sam to uže, a čvorovi tvoja porodica.
Nisu gordijskog roda i ne dolaze iz Smirne.
Nisu gordijskog roda i ne dolaze iz Smirne.
Iz obližnjih i dalekih krajeva su, i sa trudom
Su se nastanili u tebi. Nedavno oduvek.
Su se nastanili u tebi. Nedavno oduvek.
Budi strpljiv sa svojim čvorovima.
Pusti ih da rastu, pusti da se na miru zategnu.
Pusti ih da rastu, pusti da se na miru zategnu.
Dođe dan, kada se uže podigne u dremljivoj tišini.
Poput fakira se popneš iz samog sebe.
Poput fakira se popneš iz samog sebe.
Aleš Šteger
prevod Ana Ristović
