 |
| Underwater, Elena Kalis |
često pomišljam umreću
ubrzo. tiho. zato svima i kažem
živeću bar još pedeset godina.
slatke obmane koje nikoga neće povrediti.
u poslednje vreme
često razmišljam da li da odsečem
kosu. odjednom. često vidim sebe u sanduku
sa mekom postavom boje tečnog zlata.
pa mislim da li ću svojim najmilijima biti lepi mrtvac.
zato makaze čuvam
što dalje od dohvata, što dalje
od misli, kad već moram da umrem. nek budem takav:
s kosom, s bradom, kao preslikan sa ikone, ili kao
tek otrgnut od šanka. zaista, nema velike razlike.
u poslednje vreme
ne razmišljam o ničemu posebno. dovoljno mi je
što ponekad prespavam. ne sanjam. bude me ptice.
nema ljudi u mojim snovima: samo površine i prostori:
čekaju me s nestrpljenjem, da zaigramo veseli ples sa smrću.
u poslednje vreme
zaista pomišljam da je ovo poslednje
vreme. smrt je lepa žena sa prodornim očima i
dlanovima pretankim za moj ukus. ima kosu od morske trave,
ima dodire od algi. Miriše na ženu koju sam
oduvek poznavao.
