 |
| Duvar Boyama, Graphite Urban, Muroazul5, Street Art Graffiti |
Orfej
Stojim u svojoj sobi nakon
tuširanja i brišem se peškirom.
Pogledam kroz prozor i dobijem neki
uvrnuti osećaj da u zgradi preko
puta ulice, na prozoru sličnom mome,
stoji bakica i posmatra me.
Možda je to bio samo moj paranoični
trip. Ipak, da li je slučajno to što na
YouTube-u u tom momentu piče
Stonsi i pesmica „Nikada nećeš
napraviti sveca od mene“? I ko se tu
opire sopstvenoj sakralizaciji?
Sedamdesetogodišnja bakica ili ja,
Tridesetpetogodišnji nastavnik
književnosti? Ko se opire
neminovnoj kanonizaciji i
neminovnoj smrti? Možda je
ipak bolji ovaj bizarni momenat,
momenat paranoje, momenat
nečistote i momenat koji i pored
lažnog truda ne mogu preneti u ovu
Pesmu. Sada razumem kako se
osećao Orfej dok je izvodio
Euridiku iz podzemnog carstva.
Nužno zlo
Pita se Žakote:
„Zar ovo objašnjenje
ne svodi pesmu
na zbir slika
i istovremeno je menja,
ako ne i upropašćava?“
Ali to su zidovi u koje udara
svaka interpretacija:
objašnjenje nikada ne prenosi
osećanje, samo sliku
ili nepouzdano sećanje.
Ipak, pesma ovim nije
upropašćena, ona i dalje
stoji netaknuta.
Kritika joj zapravo ne
može ništa, jer joj istinski
i nije prišla, niti će to
ikada zaista uspeti.
Uvek se tu nađe nešto
više od reči, što gori
kao sveća na vetru.
Reči u poeziji samo
smetaju, one su
zapravo večiti višak.
Nužno zlo
bez kojeg se ne može.
Slatka perverzija
Nikada nisam mogao razumeti
ljubav prema čovečanstvu.
Kako možeš voleti nešto tako
nepregledno i neodređeno?
Ljubav počiva na zapažanju
i pamćenju vrlo određenih detalja.
Za sebe mogu reći da volim
samo određene ljude,
i to ne mnogo njih.
Svoju ljubav sam usmerio
na pojedinačno, nikako
ne na opšte.
Slično je i sa poezijom.
Kao što ne mogu voleti čovečanstvo,
tako ne mogu voleti ni poeziju.
Volim samo pojedinačne pesme,
i to ne mnogo njih.
Nisam siguran koliko zaista
razumem tih nekoliko pesama,
ali, svejedno, volim da im se
vraćam sa vremena na vreme.
Uostalom, između ljubavi i
poznavanja nikada ne
stoji znak jednakosti.
Ali, čitati omiljenu pesmu
naglas je poput izjavljivanja
ljubavi dragoj osobi.
To je hodanje glavnom
gradskom ulicom bez ijednog
komada odeće na sebi.
Nema poezije bez egzibicionizma.
O, slatka perverzijo!
Iz Književnog magazina
Slika Duvar Boyama, Graphite Urban, Muroazul5, Street Art Graffiti
