Draga Sapfo, Vejn Miler

Draga Sapfo, Vejn Miler


U beskrajnoj povesti među nama se
Toliko toga desilo – kosti
Mrtvih i dalje se pretvaraju
u čekiće. A sada sebe
podižem, u svaki dan,
u svoje telo, da ide na posao,
a onda, noću, moja osvetljena soba
klizne pravo u čašu.
Fabrike izbacuju svoj dim
Uvis kroz sneg, grad
Podiže naša svetla malo bliže
Nebu. Dugo posle tvoje smrti,
Džim Dajn je sabio svoj svet
U veliko debelo srce – kao bombu
U ćošku muzeja.
Toliko je toga u pokretu tamo
Ispod stranice prašine
Koja se druži sa televizijskim ekranom!
Negde ljudi kopaju
Bunar, drugde su
Osvetljeni hici iz pištolja
I svitaca – Mogu te uveriti
Da nam se životi i dalje lome
Na beleške, mogu ti dokazati
Da je bela ograda bez svetla
Jedro bez vetra.
Hoću da veruješ: nismo
Te zaboravili – hodamo
Na našim slogovima (senke
od stopala), prizemljujemo se
u istinskoj lepoti na
sopstveni račun. Kao boje,
zvezde uporno dolaze
u svoju prisutnost –
pre tebe same. A mi, još uvek,
nemamo šta da ti damo.
Naš svet prolazi kroz tebe
poput peska kroz kosti
tvojih prstiju – peska
na kome si sanjarila kao devojčica,
koji danas rastapamo
da ispuni naše prozore.

Prevela Svetlana Tomić
Izvornik: Academia.edu

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".