Po instrukcijama umrlih, Rade M. Šupić

 

Foto Pexels

 /iz neobjavljenog rukopisa/


PO INSTRUKCIJAMA UMRLIH

 

Možda će se jednog dana
naš prah ujediniti
u specifičan kosmos zrna
I ukrasiti neke slučajne pustinjske dine
ili kaktuse

Kako bi sutrašnji propovednici
nove vere
Mogli pod našim jedinstvom
da sakriju svoje spise

Dok prolaze kroz pustinje
na konjima

i dok ih šibaju
klevetnici


ULICA HIPERBOREJSKA, DRVO DO REKE
GRANA 220


Moja domovina je jedna poljana
gde utopija nije odbačena kao mogućnost
Tu smo posle ručka
grlili drvo masline
i predviđali
da li će ga neko sutra voleti

Onda je došao nastanak sveta
jer neko se ozbiljno
igrao Boga
Naša domovina je bila mrtva
a mi smo dobili kartu za iseljenje

Zato smo ovde
Zato pišemo poeziju    


KAKO PISCI ZAMIŠLJAJU PAKAO

 

666 večnosti
živi na dnu jednog levka
Tu ćemo saditi sezonsko cveće
i brati zemlju

Nema puno nezaposlenih
zato što su dželati najtraženiji

Na konkurs se javi
oko 50 hiljada stanovnika
Sasvim dovoljno
da se pokrije ceo jedan grad

Oni što otpadnu
samo se vrate u svoj grob

i drže supružnike za ruke
do sledećeg plesa


POSLE LETA



Neretko se probudim
sa tuđim licem
sa potrebom da pogledam kroz prozore
Tu obično živi kiša

Potencijalna stigma
ili već začeta šupljina

u ekstremitetima neba

Neretko ugledam i Palmino drvo
prerušeno u rasvetu
Ono i dalje misli da maskenbal traje    

govori mi: Da
ti si samo još jedan atom
koji piše

koji uveče
narasta u nuklearku

da bi se već sutradan
obnovio grad



2067. GODINA I VEROVATNO ODUMIRU PČELE

 

korenje će zadržati tajnu
borovi mi pomažu da ostanem ono što jesam
šišarka koju na putu do igrališta
šutira dečak
Postaje moja ili tvoja relikvija
iz koje ćemo se izleći
kada stopala konačno dostignu
brzinu sunca


PALMINO DRVO

 

Primi ovaj poklon
tvoje ime u mrtvom parku
čiju putanju
samo ja znam




















Prethodni Post Idući Post