 |
| Foto Pexels |
/iz neobjavljenog rukopisa/
PO INSTRUKCIJAMA UMRLIH
Možda će se jednog dana
naš prah ujediniti
u specifičan kosmos zrna
I ukrasiti neke slučajne pustinjske dine
ili kaktuse
Kako bi sutrašnji propovednici
nove vere
Mogli pod našim jedinstvom
da sakriju svoje spise
Dok prolaze kroz pustinje
na konjima
i dok ih šibaju
klevetnici
ULICA HIPERBOREJSKA, DRVO DO REKE
GRANA 220
Moja domovina je jedna poljana
gde utopija nije odbačena kao mogućnost
Tu smo posle ručka
grlili drvo masline
i predviđali
da li će ga neko sutra voleti
Onda je došao nastanak sveta
jer neko se ozbiljno
igrao Boga
Naša domovina je bila mrtva
a mi smo dobili kartu za iseljenje
Zato smo ovde
Zato pišemo poeziju
KAKO PISCI ZAMIŠLJAJU PAKAO
666 večnosti
živi na dnu jednog levka
Tu ćemo saditi sezonsko cveće
i brati zemlju
Nema puno nezaposlenih
zato što su dželati najtraženiji
Na konkurs se javi
oko 50 hiljada stanovnika
Sasvim dovoljno
da se pokrije ceo jedan grad
Oni što otpadnu
samo se vrate u svoj grob
i drže supružnike za ruke
do sledećeg plesa
POSLE LETA
Neretko se probudim
sa tuđim licem
sa potrebom da pogledam kroz prozore
Tu obično živi kiša
Potencijalna stigma
ili već začeta šupljina
u ekstremitetima neba
Neretko ugledam i Palmino drvo
prerušeno u rasvetu
Ono i dalje misli da maskenbal traje
govori mi: Da
ti si samo još jedan atom
koji piše
koji uveče
narasta u nuklearku
da bi se već sutradan
obnovio grad
2067. GODINA I VEROVATNO ODUMIRU PČELE
korenje će zadržati tajnu
borovi mi pomažu da ostanem ono što jesam
šišarka koju na putu do igrališta
šutira dečak
Postaje moja ili tvoja relikvija
iz koje ćemo se izleći
kada stopala konačno dostignu
brzinu sunca
PALMINO DRVO
Primi ovaj poklon
tvoje ime u mrtvom parku
čiju putanju
samo ja znam
