RUSKI AKADEMIK OLEG N. TRUBAČOV O ETNOGENEZI SLOVENA
PODUNAVLJE SLOVENSKA KOLEVKA
Proučavajući niz godina praslovenski jezik znameniti lingvista došao do zaključka da Sloveni imaju mnogo jače veze sa zapadnim i južnim Evropljanima, što znači da u Podunavlje nisu došli, već da su u njemu oduvek bili.
• Knjiga akademika Trubačova o etnogenezi Slovena uskoro i kod nas. Panonija i srednje Podunavlje je prapostojbina starih Slovena. Oni, dakle, nisu došli u ove predele iz oblasti severno od Karpata, kako se smatra u trenutno zvanično prihvaćenoj istoriji. Ovo je suština teorije o poreklu Slovena, koju je postavio akademik Oleg N. Trubačov, ruski lingvista svetskog glasa, koji se bavi etnogenezom. Sa Trubačovim smo razgovarali prilikom njegovog nedavnog boravka u Beogradu. Zvanično prvi put Trubačov je ovu svoju tezu izneo serijom članaka pod naslovom „Nauka o jeziku i etnogeneza Slovena", koji su početkom, 80-ih godina izlazili u akademskom časopisu „Jezička pitanja" u Moskvi. Kasnije, Trubačov je tu seriju članaka dopunio i objavio knjigu „Etnogeneza i kultura drevnih Slovena" — lingvističko istraživanje.
— Sam jezički materijal na kome sam radio mnogo ranije podstakao me je na razmišljanje u tom pravcu i izvođenje ove teorije. U svojoj doktorskoj disertaciji „Zanatska terminologija slovenskih jezika" (1966), istraživao sam leksiku terminologije grnčarstva, tkanja, obrade drveta i metala. Tu sam pronalazio i izvlačio termine oruđa i postupaka izrade tih proizvoda i sa etimološkog stanovišta oblike tih reči poredio sa rečima iz drugih indoevropskih jezika. Još tada sam došao do zaključka da Sloveni svojom leksikom, delatnošću i uopšte načinom života nisu bili orijentisani na vezu sa baltičkim narodima već pre svega na vezu sa zapadnim Evropljanima.
Stara ideja
• Koji su ključni argumenti za Vašu teoriju?
— U postavljanju ove svoje teorije koristio sam se argumentima iz istorijske i arheološke literarne građe i naravno, onim što su pisali i govorili moji prethodnici. Mislim, pre svega, na mišljenje velikog naučnika, poslednjeg velikana slavistike iz prve polovine i sredine 19. veka, Pavla Josifa Šafarika. On je postavio i utvrdio tezu da Sloveni u Evropu i na Dunav, nisu niotkuda došli, već da su ovde starosedeoci. No, ta ideja je veoma stara. Precizno, u naučnoj formi ona se javlja još početkom 12. veka u letopisu „Povest o davnim vremenima", starog ruskog hroničara i letopisca Nestora. Tu nalazimo bukvalno sledeće reči: „Posle mnogo vremena dođoše Sloveni dunavski i tamo gde je sada ugarska i bugarska zemlja". Ove reči „posle mnogo vremena" mogle bi da zbune i navedu na pomisao da su Sloveni bili na nekom drugom mestu. Međutim, te reči treba tumačiti u skladu sa biblijskim predanjem o zidanju i padu Vavilonske kule. Znači „posle mnogo vremena" misli se na vreme od trenutka kada je Bog kaznio ljude za gordost, jer su se usudili da zidaju kulu do neba, tako što im je pomešao jezike i rasejao ih po svetu. Naravno, najviše sam se oslanjao na argumente iz vlastite nauke, lingvistike, nauke o jeziku.
• Već 20 godina radite sa svojim saradnicima u Moskvi na Etimološkom rečniku slovenskih jezika. Koliko vam je taj rad na rekonstrukciji praslovenskog jezika omogućio da dođete do potkrepljujućih podataka za Vašu teoriju?
— Taj jezički materijal mi je poslužio kao temelj za osnovnu argumentaciju teorije o srednjem Podunavlju kao prapostojbini Slovena. Nauka o jeziku, uporedno proučavanje slovenskih i indoevropskih jezika, služi mi kao osnovni izvor argumentacije za moja istraživanja. U leksici slovenskih jezika, stručnjaci za poreklo reči, etimolozi, pronalaze međusobne veze slovenskih jezika, kao i njihove veze sa drugim srodnim jezicima. Jedno vreme preovladavalo je mišljenje, a mnogi ga zastupaju i danas, da su jedno dovoljno dugo vreme Sloveni bili u vezi sa baltičkim narodima, i to nama poznatim i narodima i njihovim jezicima, litvanskim, letonskim i izumrlim staropruskim.
• Šta Vi mislite o toj vezi?
— Meni se sve više i više čini da su te veze Slovena sa baltičkim narodima bile sekundarne, drugorazredne, a da je zapravo primarna bila veza Slovena sa zapadnim Indoevropljanima: Germanima, Keltima, starim Italijanima, zapravo Latinima. Ta stara veza nama, meni, dozvoljava da pradomovinu Slovena pre tražimo u zapadnijim, možda čak i južnijim reonima Evrope. Suština je u tome da smatram da je pradomovina Slovena bila južno od Karpata jer to nam potvrđuju detalji primarnih izoglosnih veza koje nalazimo. Te izoglose vezuju drevne Slovene i slovenske jezike sa starim susedima sa zapada. Moguća stara veza Slovena sa latinskim jezikom postojala je pre dve hiljadite godine stare ere, zato što su se kasnije nosioci latinskog jezika preselili na Apeninsko poluostrvo iz centralne Evrope, gde su po svemu sudeći, Sloveni ostali da žive. U isto vreme sami baltički narodi, sa kojima Slovene rado vezuju, bili su u vezi na istoku sa balkanskim Indoevropljanima, sa Tračanima, na istočnom delu Balkanskog poluostrva, i sa svoje strane ti Balti nisu učestvovali i uticali na slovensko-latinske odnose.
Nestorov letopis
• Lingvisti, ali i arheolozi pronašli su mnogo zajedničkih veza između Kelta i Slovena.
— Među njima postoji mnogo zajedničkih veza zato što su drevni Kelti široko naseljavali Evropu. Osim cele Francuske i juga Nemačke širili su se kroz Austriju i srednje Podunavlje, o čemu postoje arheološki dokazi. Tu u Podunavlju su verovatno i došli u vezu sa Slovenima. O tome nam govori i znamenita epizoda o Valohima iz Nestorovog letopisa. Veoma precizno i trezveno Nestor je sakupio činjenice iz svoga vremena, ne izmišljajući i ne fantazirajući. Tu epizodu o Valohima treba tumačiti u duhu keltsko-slovenskih odnosa. U njoj se kaže da su Valosi došli i potisnuli Slovene, naselili se na tom području, a Sloveni su odatle otišli i naselili se na Visli. Postoje sumnje u tu interpretaciju, jer je mnogo poznatije kasnije značenje reči Valoh.
• Šta je zapravo tačno?
- To je upravo priča od malopre da su poslednjeg veka nove ere došli Kelti i potisnuli Slovene. Teškoća je u tome što je letopisac Nestor to zabeležio tek približno hiljadu godina posle događaja, koji se sačuvao i prenosio kao etničko sećanje, što govori o njegovom značaju. Međutim, gledano kroz prizmu etimološke analize Nestor daje najstarije značenje reči Voloh koja označava Kelte i vrednost njegovih podataka je velika...
Akademik Oleg N. Trubačov, Večernje novosti 4. 11. 1996. Razgovor vodila: Marija Petričević
Sajt autora: http://trubachev.ru/
