Opet ti se talasa kosa kad plačem. Plavetnilom tvojih očiju
pokrivaš sto naše ljubavi: postelju između leta i jeseni.
Pijemo što je vario neko ko nije bio ja, ni ti, ni neko treći:
srčemo nešto prazno i poslednje.
Gledamo se u ogledalima Dubokog mora i hitrije dodajemo jela jedno drugom:
noć je noć, ona počinje s jutrom,
ona me polaže k tebi.
