 |
| Vaskršnji pogled na Hersones noću, autor Tihon Sinicin |
***
Ja bojim se da će me potopiti potok strasti.
Što s one strane prodire tako snažno,
Ko crno-belo polje u čijem sam vlasti.
A možda je to samo neko osećanje nežno?
Ili da to nije samo nesanica,
Ponovo da mešam krila anđela s oblakom,
Razdraženost duga, a potom neverica,
Pribiranje, skrivanje lica rukom?
Al čistim pojem iskrene molitve
Minotaura ćeš izgnati iz lavirinta,
Napustivši sve, raskinuti okove,
Svetlost je tu - znači, dver je raskrita.
Zimsko zamračenje
Pravni poredak opet na čuvanje grifonu.
Grmi generator. U stanovima mračno skroz.
Pišem ti kratku poruku na smartfonu:
„Zima nadire. U kući toplo. Poz.“
Svetlucanje plina. Na stoljnjaku kapljice voska -
Moj srednjovekovni, ubogi enterijer...
Po ulicama čudovišta u stilu Boša.
Platan se smrzava, ko okovani Guliver.
- A znaš, čini mi se, naša rodna Sparta
bila je od svih zemalja krem...
Ali ne tuguj; bliži se praznik Osmog marta -
Kupiću ti tranzistorčić sa talasima FM.
Preveo: Vladimir Kolarić
Slika: Vaskršnji pogled na Hersones noću, autor Tihon Sinicin
Tihon Sinicin je pesnik, slikar, fotograf, publicista i stručnjak za vizantijsku estetiku iz Sevastopolja. Autor je zbirke pesama „Crteži na bregu“.
