Izbor, V. Leminski

Izbor, V. Leminski






Izabrati? Sada? Ovde? U momentu kada još uvek ne znaju da postojiš? Kada još uvek ne osećaju lakoću tvoje bešumne telesnosti koju podupire miligram tvoje neispisane duše?

Ja sam - To. Znam da su sa druge strane - Ta i Taj. Ona i On. Žena i Muškarac. Moji roditelji. Imeni,  nevidljivi tvorci mene bezimenog, njima nevidljivog bića. Ne poznaju se dovoljno dobro, ali jako dobro prepoznaju trenutke svoje slabosti, ugađajući im strasnim prepuštanjem. Ne poznajem ih dovoljno ali razaznajem meko stanište njene utrobe u koji me je usadio. Zamišljam da On voli njenu hirovitost i vedrinu, ona njegovu stidljivost i nežnost. Njemu možda smeta njena površnost. Njoj njegova neodlučnost. Svi nedostaci se rasplinjuju i odlaze u nepoznato kad im se dodirnu kože.  Posledica dodira sam Ja koje se pita da li mu išta od toga pripada? Moglo bih dobiti njen sunčani pogled na život, i njegovu potrebu da miluje svet. Kada bi se voleli ljubavlju sa željenom budućnošću  možda bih dobilo svoju sobu u velikom stanu na trećem spratu. Imalo bih svoj krevetac, lampu u obliku zeca, fluorescentne zvezde koje plafonom jezde, dve babe i jednog dedu, meko plišano ćebe od koga se ne bih odvajalo do svoje treće godine, i smeđu persijanerku koja bi mi služila kao jastuk. Polomilo bih svoju levu ruku na klizanju u šestoj godini, dobilo prijatelja za ceo život u desetoj, zaljubilo se po prvi put u 14-toj. A posle? Možda bi Ta i Taj nešto malo kasnije u željenoj budućnosti prestali da se vole. Prezreli bi hirovitost, vedrinu, stidljivost, nežnost, i nepažljivi trenutak što je iznedrio dvonožnu prinudu i kamen spoticanja njihove bezbrižnosti. Možda bi ipak izgradili jaku i čvrstu tvrđavu u koju nijedno iskušenje ne bi nikada ušlo i pored lukavih pokušaja. Takvu ne bi srušila izvikana, izvojevana, izmišljena sloboda u čije se okove nanovo upada. Šta ako moje Ja nikad ne bi zavoleli, nego ga smatrali krpenom lutkom koju bi bacili na đubrište svojih promašaja? Ili da ga samo ona želi, dok bio on mrzeo i ideju o tome? Možda pak Ona ne ume da poda išta osim iskre života, pa bi se On sam grčevito borio da mu nadoknadi polovinu oduzete punoće. Milovao bi ga ženskom ljubavlju prožetom muškom istrajnošću, i nekako probao da ga nauči da razume nedarežljivost života a ne prezre žene. A život onostrani? Da li te on dovoljno želi iako ti se dopustio? Da li bi te iz neoštećene čaure detinjstva gurnuo u krvavi rat ostavivši ti za uspomenu grube ožiljke, patrljke i rupe u narasloj duši? Naučio te da ubijaš iz strasti i uživaš u metalnom ukusu crvenog koje si prolio? Učinio te kradljivcem prolaznih stvari i razaračem neodbranjenih srca? Pretvorio tvoj znatiželjni duh i  probuđeno telo u biljku koja hropćući diše moleći za kraj? Dao obećanja koje treba a ne možeš da ispuniš jer si slabašno - To? Oduzeo ti svest kojom bi spoznao istine ili savest kojom bi oplemenio smisao? Izmamio neoprostive slabosti i bestidnost? Prekinuo probuđene snove i podgrejao uspavane košmare? Nametnuo granice izvan kojih jedino možeš da budeš? Srušio mostove između sebe, vremena i ljudi? Gurnuo sve u obamrli mrak ili u neugasiv bljesak  što boli oči? Podmetnuo ti lepotu koju ne vidiš? Oslepeo čula ukusa i dodira? Pustio te da doneseš ovu odluku nakon koje ćeš se kajati, šta god odlučilo? Raditi sve ono što nikada nećeš poželeti ili umeti? I da li ćeš umeti da prepoznaš laži sakrivene u istini, bedu podmetanja, dubinu tuđeg bola, riznice mudrosti, ubod ironije, ples obmana, veličinu velikodušnosti, ništavilo sjaja? Hoćeš li znati da hodaš po ivici? Ne izigrati original podmećući falsifikate? Biti vredno  ljubavi? Umeti voleti? Umeti živeti? Bez zadrške, previše pitanja, bez sumnji i bezvoljnosti? Pa to Ja već zna šta sve postoji! Već prepoznaje reči, emocije, slike! Uzroke i posledice. Senke i tragove. Zašto onda? Zbog odgovora? Zbog svega onog što je zaustavljeno znakom pitanja a hoće napred?

Dopuštaš mi da biram, pre no što Ona oseti moje prisustvo, oduzimajući joj šansu da poželi da me ne želi? Da me zavoli pre no što pomisli da se dešavam? Da mu osporim pravo da se za mene bori? Ili da ga naučim da očinski voli?  Sad i tu, da kraju da pogledam u oči i oholo se otrgnem od prilike da me vrati u ništavilo? Sad i tu, da pred životom kleknem i poklonim mu svoju sudbinu, obojenu nadom u dobro sutra? Da postanem čista hrabrost? A kukavice, uvek odlaze na isto mesto? I zauvek izgube pravo da izaberu, da od Toga, Bića, Deteta, postanu Ljudi? Šapnite mi! Da se ne odam i tiho odem? Ili ostanem i glasno predam? Njoj, Njemu, i svim onim izborima koji čekaju da mi se daju. Ja ne znam. Možda samo hoću da i Oni izaberu mene. Onako kako sam ja izabralo njih. Žmureći i čvrsto želeći Nešto Svoje.

 Slika Ja sam ovde, Savsan Kumsijeh
                                                                                                                                    

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".