Izabrati? Sada? Ovde? U
momentu kada još uvek ne znaju da postojiš? Kada još uvek ne osećaju lakoću
tvoje bešumne telesnosti koju podupire miligram tvoje neispisane duše?
Ja sam - To. Znam da su
sa druge strane - Ta i Taj. Ona i On. Žena i Muškarac. Moji roditelji. Imeni, nevidljivi tvorci mene bezimenog, njima nevidljivog
bića. Ne poznaju se dovoljno dobro, ali jako dobro prepoznaju trenutke svoje
slabosti, ugađajući im strasnim prepuštanjem. Ne poznajem ih dovoljno ali razaznajem
meko stanište njene utrobe u koji me je usadio. Zamišljam da On voli njenu
hirovitost i vedrinu, ona njegovu stidljivost i nežnost. Njemu možda smeta njena
površnost. Njoj njegova neodlučnost. Svi nedostaci se rasplinjuju i odlaze u
nepoznato kad im se dodirnu kože. Posledica
dodira sam Ja koje se pita da li mu išta od toga pripada? Moglo bih dobiti njen
sunčani pogled na život, i njegovu potrebu da miluje svet. Kada bi se voleli
ljubavlju sa željenom budućnošću možda
bih dobilo svoju sobu u velikom stanu na trećem spratu. Imalo bih svoj
krevetac, lampu u obliku zeca, fluorescentne zvezde koje plafonom jezde, dve
babe i jednog dedu, meko plišano ćebe od koga se ne bih odvajalo do svoje treće
godine, i smeđu persijanerku koja bi mi služila kao jastuk. Polomilo bih svoju
levu ruku na klizanju u šestoj godini, dobilo prijatelja za ceo život u
desetoj, zaljubilo se po prvi put u 14-toj. A posle? Možda bi Ta i Taj nešto
malo kasnije u željenoj budućnosti prestali da se vole. Prezreli bi hirovitost,
vedrinu, stidljivost, nežnost, i nepažljivi trenutak što je iznedrio dvonožnu
prinudu i kamen spoticanja njihove bezbrižnosti. Možda bi ipak izgradili jaku i
čvrstu tvrđavu u koju nijedno iskušenje ne bi nikada ušlo i pored lukavih
pokušaja. Takvu ne bi srušila izvikana, izvojevana, izmišljena sloboda u čije
se okove nanovo upada. Šta ako moje Ja nikad ne bi zavoleli, nego ga smatrali
krpenom lutkom koju bi bacili na đubrište svojih promašaja? Ili da ga samo ona želi,
dok bio on mrzeo i ideju o tome? Možda pak Ona ne ume da poda išta osim iskre života,
pa bi se On sam grčevito borio da mu nadoknadi polovinu oduzete punoće. Milovao
bi ga ženskom ljubavlju prožetom muškom istrajnošću, i nekako probao da ga nauči
da razume nedarežljivost života a ne prezre žene. A život onostrani? Da li te
on dovoljno želi iako ti se dopustio? Da li bi te iz neoštećene čaure
detinjstva gurnuo u krvavi rat ostavivši ti za uspomenu grube ožiljke, patrljke
i rupe u narasloj duši? Naučio te da ubijaš iz strasti i uživaš u metalnom
ukusu crvenog koje si prolio? Učinio te kradljivcem prolaznih stvari i razaračem
neodbranjenih srca? Pretvorio tvoj znatiželjni duh i probuđeno telo u biljku koja hropćući diše moleći
za kraj? Dao obećanja koje treba a ne možeš da ispuniš jer si slabašno - To?
Oduzeo ti svest kojom bi spoznao istine ili savest kojom bi oplemenio smisao?
Izmamio neoprostive slabosti i bestidnost? Prekinuo probuđene snove i podgrejao
uspavane košmare? Nametnuo granice izvan kojih jedino možeš da budeš? Srušio
mostove između sebe, vremena i ljudi? Gurnuo sve u obamrli mrak ili u neugasiv
bljesak što boli oči? Podmetnuo ti
lepotu koju ne vidiš? Oslepeo čula ukusa i dodira? Pustio te da doneseš ovu
odluku nakon koje ćeš se kajati, šta god odlučilo? Raditi sve ono što nikada nećeš
poželeti ili umeti? I da li ćeš umeti da prepoznaš laži sakrivene u istini,
bedu podmetanja, dubinu tuđeg bola, riznice mudrosti, ubod ironije, ples
obmana, veličinu velikodušnosti, ništavilo sjaja? Hoćeš li znati da hodaš po
ivici? Ne izigrati original podmećući falsifikate? Biti vredno ljubavi? Umeti voleti? Umeti živeti? Bez
zadrške, previše pitanja, bez sumnji i bezvoljnosti? Pa to Ja već zna šta sve
postoji! Već prepoznaje reči, emocije, slike! Uzroke i posledice. Senke i
tragove. Zašto onda? Zbog odgovora? Zbog svega onog što je zaustavljeno znakom
pitanja a hoće napred?
Dopuštaš mi da biram, pre
no što Ona oseti moje prisustvo, oduzimajući joj šansu da poželi da me ne želi?
Da me zavoli pre no što pomisli da se dešavam? Da mu osporim pravo da se za
mene bori? Ili da ga naučim da očinski voli?
Sad i tu, da kraju da pogledam u oči i oholo se otrgnem od prilike da me
vrati u ništavilo? Sad i tu, da pred životom kleknem i poklonim mu svoju
sudbinu, obojenu nadom u dobro sutra? Da postanem čista hrabrost? A kukavice, uvek
odlaze na isto mesto? I zauvek izgube pravo da izaberu, da od Toga, Bića,
Deteta, postanu Ljudi? Šapnite mi! Da se ne odam i tiho odem? Ili ostanem i
glasno predam? Njoj, Njemu, i svim onim izborima koji čekaju da mi se daju. Ja ne
znam. Možda samo hoću da i Oni izaberu mene. Onako kako sam ja izabralo njih. Žmureći
i čvrsto želeći Nešto Svoje.
