 |
| Američki veteran u odori Ujka Sema plače |
AMERIKA (UNITED STATES)
To je neka vrsta modernog hodočašća.
U sivom, prljavom, neonskom polumraku prolaziš ogromnim bulevarom. Tu, u neposrednoj blizini, leži Bela kuća, sa svojom kupolom, sterilnim, uvek vlažnim travnjakom, belom ogradom i gomilama diskretnih stražara; mesto za pres-konferencije američkih predsednika, državnih sekretara i njihovih portparola. Mesto gotovo mistično, uznemirujuće, centar svetske moći, zagonetno kao proročište u Delfima... Silueta Kongresne biblioteke, nalik na svetilište u Abu Simbelu, nad kojom se nadnosi Abraham Linkoln, crna senka sazdana od kamena. Oci-osnivači. Egipat, neka vrsta modernog Egipta, ili možda Vavilona i, u isto vreme, obećana zemlja, Kanan.
Moderni Izrael, koji se klanja Mamonu i Zlatnom Teletu, koliko i svom jedinom bogu – Jahveu. Sumračno svetlo, sunce na zalasku, ili možda neko volšebno svitanje, što svemu viđenom daje halucinantan, sablastan, maltene čudovišan izgled.
Zavijanje policijskih sirena, električna pražnjenja u atmosferi, žmirkava svetla, prostrani bulevari, semafori... Naftna polja, krv zmajeva... Supermarketi, tržni centri, mana koja pada s neba i uvek čarobno, rajsko izobilje... Noć se utapa u zlatnom sjaju. Milozvučna muzika. Amerika, sa svojim Mekdonaldsima, Kipom slobode, sa Miki Mausom, bombarderima i nosačima aviona. Rekordi, higijena i sport, sve u plastičnoj ambalaži. NJujork, smrdljive luke i tesne ulice, oblakoderi, zastoji u saobraćaju, aerodromi, žuti taksi. Ujak Sem, koji pravo u tebe upire prstom. Demokratija za sve, bez izuzetka – za crne i bele robove, za redove i vojskovođe, za pastire i za faraone. Plastični Hrist i gospel. Banke, najmoćnije na svetu, i Vol strit. NJegovo veličanstvo dolar. TV propovednici, koji prenose poruku o nastupajućem Sudnjem danu i vaznesenju pravednih – rapture – i o ratu koji će se voditi na Kraju vremena. Hostiju ovde zamenjuje hamburger; sveto vino pričešća, Hristovu krv – koka-kola. I ti si, kao i bilo koji stanovnik planete, pozvan da učestvuješ u njenim misterijama. To je sasvim nova eshatologija, nova Blagovest. Amerika se sada obraća čitavom čovečanstvu.
Amerika, zemlja prognanih.
Amerika, zemlja slobodnih, zemlja mogućnosti i obećanja. I, isto tako, zemlja mrtvih – mistična Atlantida, čudesno izronjena sa dna okeana, sa svojim fantazmama: Volt Dizni i „Rat zvezda“. Holivud. Ovde si ti potpuni stranac. Lica sa bilborda. Reklame, TV šou. Sipljive grudi bizona. Indijanske senke, groblja, vojnička groblja, sa hiljadama i hiljadama istovetnih, belih krstova. Dve kule, koje se ruše u plamenu. Ratnici-kiborzi, opremljeni nezamislivim oružjima, nosači aviona, nasukani u toplim morima, negde nadomak perzijskih obala... Eksplozije, zlokobne pečurke što se izdižu nad Pacifikom. Imperija, koja to nije želela da bude, toliko različita od svih drugih, sa zastavom noći; istorija, tako drugačija od svega što je ikad videlo čovečanstvo. Dobro i Zlo. Đavo i Bog, u koga Amerika veruje. Sila koja je odlučila da pokori svet i povede poslednji od svih, rat protiv rata. To je konačni obračun, Armagedon. Sveti Rat za Kraj sveta.
I džihad.
To je sada na pomolu. Ameriko, tvoj san će najzad biti ostvaren.
Uragan koji si sama pokrenula sada se nadnosi nad tvojim nebom. A želela si samo slobodu. And justice for all.
Ameriko, sama protiv svih.
Čudesna zemljo, usamljeno ostrvo na zapadu sveta. Hiljade milja praznih puteva, crvene planine Nevade ili Arizone. Toplo, krvavo nebo Juga. Otrov iz pustinje. Doboši i vatre u noći. Vlažni sumrak. Viski bar. Ameriko, opsednuta moralom, verom u Boga, Dobrom i Zlom, ti si samo nesporazum. Ti si nesporazum istorije i vere, vere u Boga, vere u istoriju i njen smisao, tačka krivog srastanja. Tvoje lice je u isto vreme nevina maska Dobra i maska čistog Zla. Ti nemaš dušu, niti bi je ikad mogla imati. Ti si svirepa u svojoj težnji ka Dobru i beskrajno osećajna dok prihvataš Zlo. Dobro i Zlo, u tvom slučaju, ne znače ništa.
Otuda, ti nikad nisi bila slaba i nikad nećeš biti snažna. Ti nisi imperija, ti nisi deo istorije. Ti si anomalija, anomalija u večitoj okrutnosti istorije. Zato nisi pobednik i ne možeš da budeš poražena. Takozvane moralne vrednosti su tvoja slabost. Sve dok budeš težila moralu i Dobru, rađaćeš Zlo; dok budeš težila jedinstvu, rađaćeš razdor, rađaćeš smrt. Tvoji ideali su tvoje zlo. Tvoje moralne vrednosti su tvoje prokletstvo, tvoja zla kob, tvoje raspadanje je tvoj život i poslednja prilika za čovečanstvo, ili bar ono što od njega bude ostalo, onog trenutka kada tvoja smrt bude više nego izvesna.
Ameriko, zastavo slobode! Pokušaj da shvatiš. Tvoja sloboda nije za tebe, već sloboda za druge. Za one koji će se uzdići na tvom lešu, za one koji će se nasititi tvojim mesom, za one koji će gasiti žeđ tvojom krvlju. Upravo zato ti moraš pasti. Tvoja smrt jeste sloboda – sloboda za tebe i sloboda za druge. Ti, ustvari, već i jesi mrtva, i zato savršeno slobodna. Poverovala si jednom da živiš van vremena i istorije, i utoliko će buđenje iz tvog sna, sna koji i nije život, i koji nije način života, već samo način umiranja, biti krvavije, bolnije i teže.
Ti umireš – ti, zapravo, već i jesi mrtva, još ne znajući to.
Nema buđenja iz tvog sna, kao što nema buđenja iz smrti ili duboke kome.
Boris Nad
