Stećak iz Sočanice, Rogatica, Bih, Zemaljski muzej u Sarajevu |
Nauka kaže da su ovakvi stećci po pravilu oznaka grobova bogumilskih sveštenika najvišeg ranga, DEDOVA. Na takvim stećcima obavezno postoji prikaz starijeg muškarca, sa bradom, štapom i knjigom, koja se tumači kao Psaltir. Iznad ovih slika često se vide Sunce i PETAO.
Opšta simbolika starca, nezavisno od religijskog pristupa, upućuje na MUDROST, ISKUSTVO i ZNANjE. Štap u rukama starca simboliše MOĆ. Štap, takođe nezavisno od religijskog sistema, simboliše i ZMIJU, ili VATRU, tačnije MOĆ VATRE. Često su ovi simboli i združeni, još je grčki (Trački) Eskulap imao štap obmotan zmijom. Slične štapove i danas nose sveštenici, po pravilu, višeg ranga. Brada je, takođe simbol mudrosti i znanja. O simbolici štapa nas jasno izveštava narodna zagonetka:
Nađoh štap, ni rezat, ni u ruke uzimat;
Reče Bog: „To je moj potrebač“
Odgovor ove zagonetke je ZMIJA. Zagonetka nam odmah saopštava da je ovakav štap božje vlasništvo, božji atribut.
Knjiga ima istu simboliku. Simboliše znanje, pa i moć znanja. Sa takvom simbolikom „dedovski stećak“ bi bio sasvim univerzalan, mogao bi da se tumači isto u svakom religijskom sistemu. Obzirom da je stećak nadgrobni spomenik, prva pretpostavka svakog posmatrača bi bila da je ispod njega sahranjen neko star, mudar, učen i moćan, veoma verovatno sveštenik višeg ranga. Veoma verovatno, ali ne i sigurno: šta ako je na spomeniku prikazano božanstvo-zaštitnik preminulog?
„Dedovski stećak“ gotovo po pravilu ima i predstavu SUNCA i PETLA. Ako shvatimo da je sa predstavom Sunca tvorac stećka hteo da nam sopšti da je Sunce važno, sa tim odmah moramo da se složimo, opet bez obzira na religijski sistem kome pripadamo ili koji želimo da istražimo. Sunce je važno. Ali, kakva je simbolika petla?
„Dedovski“ stećak |
E, tu smo već na sasvim paganskom terenu. Petao je simbol Sunca, on najavljuje Sunce. On je tipična solarna životinja, šta više, on je tradicionalna ŽRTVA Suncu. Suncu se, po pravilu, žrtvuje CRNI PETAO. Kada se u Srbiji, u nekoj zabačenoj sredini, i danas, u ponekoj porodici neko razboli ili je u životnoj opasnosti, obavezno se kolje petao. Najčešće, ovu ritualnu radnju obavlja domaćica kuće, koja drži petla za noge, tri puta sa njim opisuje krug u vazduhu, potom ga spušta na panj i odseca mu glavu jednim udarcem sekire, izgovarajući: „Nek ide (nesreća) na njegovu glavu“. Narod je zaboravio božanstvo kome je posvećena ova ritualna radnja, ali, na to božanstvo upućuju ona tri kruga u u vazduhu asocirajući na tri Sunca.
Simbolika petla ne iscrpljuje se samo solarnim značenjem. Petao, kao ptica, takođe simboliše vest, najavu, objavu, saznanje.
Sve ovo nam gotovo nameće ideju da je „ded“ sa stećka prvobitno bio u vezi sa Suncem, a njegova starost, njegova brada i knjiga nam sugerišu njegovu naročitu mudrost i znanje, pa samim tim i moguću vezu sa Velesom, jer podsetimo se, Veles je zaštitnik epske poezije, znanja, pa knjiga u njegovim rukama ne mora da bude psaltir, već mitska VELESOVA KNjIGA. Kažemo „mitska“ jer o toj knjizi je sačuvan mit, po kome bi ona sadržavala znanje (mythos i epos) o paganskim slovenskim Bogovima. Ima indicija da je pronađen deo te knjige na drvenim tablicama19 koje potiču iz devetog veka nove ere, ali, mi ćemo se uzdržati od komentara tog nalaza, sve dok se ne dokaže njegova puna autentičnost (dok logos ne kaže svoje).
Da li nam petao sa „dedovskog“ stećka poručuje da treba da se probudimo i setimo se da se današnja Hercegovina, kolevka stećaka, do dubokog srednje veka nazivala PAGANIJA? Na teritoriji te „Paganije“ do dana današnjeg se sačuvalo mnogo geografskih pojmova čija se imena mogu dovesti u vezu sa imenima slovenskih paganskih božanstava. O mnogim takvim geografskim pojmovima smo već govorili. Šta više, najveća gustina takvih geografskih pojmova je upravo na tlu današnje Hercegovine, nekadašnje Paganije. Taj naziv se sigurno nije održao tako dugo zbog duboke privrženosti njenih tadašnjih stanovnika hrišćanstvu.
Odlomak iz knjige, Slovenski bogovi na Balkanu