Dvojnik*
Noć je mirna, ulice su mirne,
U ovoj kući moja voljena je jednom živela:
Ona je odavno napustila grad,
Ali kuća još stoji, ovde na istom mestu.
Čovek stoji tu, takođe, i gleda u nebo,
I krši ruke, svladan bolom:
Ugledavši njegovo lice, prestravljen sam –
Mesec mi pokazuje moj sopstveni lik!
O, ti Dvojniče! Ti bledi druže!
Zašto se rugaš s bolom moje ljubavi,
Koji me je mučio na ovom mestu,
Pre toliko noći, tako davno?
Hajnrih Hajne
*naslov je dao Franc Šubert , više o tome na Wikipedia
