Balkanska, Jevgenij Čigrin



Duž keja sablasti se glase,
Među njima i one što duhovi su mesta.
Bedem za onog što na krstu se spase, -
Za tvrđavom... Kao zrela nevesta
Beli se jahta, čamci, brodila,
Ispunjavaju se musava predgrađa svetlom,
Kapije pristaništa muzika prožegla,
Izlivši se iz krčmi po raju mesnom.
I nemajući s kim kupinovog vina
Ja stigoh do prvih alegorija:
Sofoklovim očima do čašice dna?
Brodom biti lokalnih akvatorija.
Baš tu gde je Atinjanin na nečem radio -
Krvava tragedija! Šta reći o tom?
Baštovan pevao a Grk mirovao
I rastezao kitaru znojnim letom.
A ja sam majstor fraze u kojoj život đipa,
ali pada čim se na noge osovi...
Priobalnim svetom miris joda štipa,
Kao dečkića anapesti i jambovi.
Kao muzika od koje bi, za nit,
Mogla da nastane vazdušna poema.
Sve to more, kao olovni kit,
Cveće i pramenje magle, koje rukama
Potrti ne možeš, a tek nekome kazati
Hvala za zagrljaj ponoćni,
I nešto što će se ispod reči saznati
U promenadi do nebesa moćnih.
I tako se zgodi taj život u meni,
U kom se Serafim i deca smrti
Stapaju ko jedan u evropskoj magli
I sravnjuju račune po biblijskoj crti.




Jevgenij Čigrin je ruski pesnik i esejista, autor četiri zbirke poezije. Njegovi stihovi su prevedeni na trinaest jezika i dobitnik je više značajnih književnih nagrada nacionalnog i međunarodnog ranga. Prevedena pesma deo je ciklusa pod nazivom „Balkanski blokbaster“. Ovo je prvi prevod Jevgenija Čigrina na srpski jezik.



Prethodni Post Idući Post