Kalifornijski bluz beogradskog Keruaka
Keruak sa
beogradske Čubure Milan Oklopdžić u srpsku književnost ušao je bluzom. 1981.
objavljen je njegov roman “Ca. Blues” koji je već tada među čitaocima dobio
epitet kultnog književnog ostvarenja, i to ne samo na području bivše
Jugoslavije, nego i u celom regionu. Roman u kome je Mika Oklop opisao svoje
američko iskustvo za vreme boravka u
Kaliforniji tokom magistrature od 1974.
do 1976, rasprodat je tada u nestvarnom tiražu od 110.000 primeraka.
Ipak, jedan od najpoznatijih
rukopisa bivše Jugoslavije bio je šokantna literatura za tadašnju realističku
prozu. Iako je Kalifornijski bluz ušao u najuži izbor za NIN-ovo književno
priznanje, nagrada će ipak pripasti hrvatskom književniku Pavlu Pavličiću.
Naime, tadašnji književno – kritičarski establišment nije bio spreman za takvu
prozu, štiteći dominantne autore, pre svega Dobricu Ćosića i Antonija
Isakovića. Za CA. Blues, dobija nagradu “Miloš Crnjanski” i umesto da postaje
sve poznatiji, Oklopdžić je u sve većoj meri guran na margine i prećutkivan u
književnim krugovima. Njegova rezigniranost i egzistencijalna
potreba za dekontaminacijom uslovila je
odlazak u Ameriku, a čini se da nije sasvim slučajno izabrao San Francisko, s
obzirom na to da je iz ovog grada krenula jedna čitava bitnička generacija,
počev od Keruaka, čiju je književnost Mika Oklop istinski živeo, preko
Hendriksa, Ferlingetija, Ginzberga, do Majlsa Dejvisa i Sonija Rolinsa, a tu je i Sem Šepard, sa kojim je Mika
magistrirao na kalifornijskom univerzitetu.
"Mislio
sam da smo zdravi sve dok nisam otkrio vaške u mislima, otrov u očima
prijatelja. Otišao sam zbog poštara koji mi je krao pisma iz inostranstva, zbog
toplog piva, hladnih radijatora, zbog onog generala koji je javno izjavio da
nije čuo za Goli otok, otišao sam zbog galame nemuštih i ćutnje mudrih, zbog
sive boje koja je prekrila naša bitisanja, zbog toga što je Beograd izgubio
vrelinu i prestao da bude grad, zbog pištolja koje su deca nosila u školu
umesto penkala. Otišao sam u trenutku kada je Srbija počela da jede samu sebe.
Otišao sam zbog onog još goreg koje je, sasvim izvesno, nailazilo u
talasima."
Ni dan-danas nema mnogo
podataka o njemu, a ako ih i ima, vrlo su šturi. Doduše, Oklopdžića
spominje Jovan Deretić u svojoj “Istoriji srpske književnosti”, ali u bibliotečkim fondovima i književnoj
periodici malo je slova posvećeno ovom piscu.
Grafički atelje „Dereta“ prvi je otpočeo štampanje sabranih
dela Milana Oklopdžića objavljivanjem upravo njegovog kultnog romana „Ca. Blues“ čime su želeli da
omoguće priliku i novim generacijama da se upoznaju sa delom ovog
nesvakidašnjeg kontroverznog pisca. Kako
je Mika Oklop u intervjuu za Yugopapir osamedesetih godina rekao ”Ideja poroka
i bitnika je ideja slobode, a taj ciklus se obnavlja sa novim klincima. Motiv
za to što sam nazvao bluzom je što ne znam šta izrasta iz te generacije, a
apsurdno je, da nam je utisak slobode najpotrebniji kad smo mladi, kad smo
najslobodniji. Kada ostarimo, više se ne borimo za nju.” Objavljivanjem
njegovih knjiga, želeli su da daju priliku novim književnim kritičarima i
teoretičarima za jedno novo, temeljnije vrednovanje njegovog uzbudljivog dela.
Inicijator štampanja izabranih Oklopdžićevih dela, bio je Zoran Bognar, pesnik
i urednik izdavačke kuće Dereta.
„Želeo sam da vratimo Miku i
njegove knjige kojih nema apsolutno nigde, nakon 30 godina. Imao i ranije ideju
da ih u Dereti štampamo, međutim, nikako nismo mogli doći do autorskih prava, a
nismo ni znali ko su stvarni naslednici. Saznao sam da su to supruga i sin.
Pošto smo morali doći sa njima u kontakt, jedino što sam znao je da su živeli u
San Francisku. Tražio sam njegovog sina Damjana, jedinog legitimnog naslednika
autorskih prava za njegova dela”, kaže Bognar za Kaleidoskop. “Moja potraga je
trajala godinu dana i sedam meseci sve dok nisam naišao na jedan broj
Ilustrovane politike, gde sam pročitao intervju sa njim i saznao da mi je pred
nosem, da živi na Topličinom vencu. Imao je i ranije ponude raznih izdavača u
vezi sa Ca. Blues –om, ali ga nisu zadovoljavale, s obzirom na to da su tražili da štampaju
samo Kalifornijski bluz i da ih druge Oklopove knjige nisu zanimale.”
Pored romana "Ca. blues" objavljeni su i romani
manje poznati široj javnosti "Video", "Metro" i
"Horseless".
"Ako je „CA. Blues“ bio oda morbidnom, devijantnom i
pseudosjajnom svetu „obećane“ Amerike, onda je „Horseless“ svakako intrigantni
balkanski blues", kaže Bognar. "Horseless” je još jedan urnebesni „on
the road“ roman legendarnog Mike Oklopa u kojem su protagonisti dvojica
marginalaca-Srbin i Hrvat, koji na pragu devedesetih na području Srbije,
Hrvatske, Slovenije, Italije, Bugarske i Turske u razdrndanom kombiju švercuju
drogu uz mnogo provokativnih i vrlo često duhovitih situacija i anegdota koje
se na ovim stranicama gotovo kaleidoskopski smenjuju iz trena u tren... Hraneći
svoje sličnosti i provocirajući jedan drugog na račun svojih različitosti na
tankoj liniji tolerancije oni s(p)retno izbegavaju da njihova gotovo genetski
kodirana netrpljevost preraste u sukob što nažalost, ispostaviće se u vrloj
skoroj budućnosti, njihovi nacioni neće moći da izbegnu..Milan Oklopdžić ovom
knjigom snažno je predosetio krvavi balkanski pir devedesetih ili je, pak, ova
urbana storija sasvim koincidentno doživela svoju potvrdu. Horseless je i bitničko „hodočašće“ u potrazi za identitetom na kojem se
ekspresivno i beskompromisno ruše višedecenijski tabui i zagovaraju oslobađanje
i slobodoumnost u gotovo svim oblicima”, dodaje Zoran Bognar.
Roman
“Metro” je zapravo preteča jer ni dan-danas ne postoji metro u Beogradu, a
Oklopdžić je o tome govorio u svom romanu.
“U romanu
„Metro” Mika je u fokus stavio primer beogradskog marginalca, milje rok
generacije, paradoks urbane i provincijalne prigušenosti. Neko je izmislio
redosled: upoznaćeš grad ako upoznaš podzemlje. Mislili smo da je podzemlje
dole, tako smo i voleli svoj grad. Zlo
nije tamo - gore je na površini. Trebalo je da izgradimo metro i da shvatimo
kako dole nema ničega”, ističe Bognar. “I roman Video je, baš kao što su i CA.
Blues i Metro, ispisan u dvostrukoj ekspoziciji, odnosno, u ovom slučaju
„dvostrukoj eksploziji“ što je kod čitalačke javnosti postalo pravi trademark
Milana Oklodžića. Kroz ove uzbudljive stranice, „snimljene“ na VTR traci u
studiju, a kasnije „prebačene“ na VHS kasetu, smenjuju se lične storije i
sudbine raznoraznih reditelja, scenografa, kamermana, glumica, voditeljki,
svirača i mnogih drugih aktera „ozračenih“ video slikama... Iako svestan čuvene
maksime da jedna slika govori više od hiljadu reči, autor nas alarmantno
opominje da smo od ostrašćenih konzumenata video klipova vremenom postali
ozbiljne žrtve i simulanti tuđih života i da bi s tom zavodljivom, ali i te
kako opasnom pasijom trebalo što pre prestati”, dodaje Bognar govoreći o romanu
“Video”.
Tumačene su kao knjige koje sadrže u sebi neku posebnu
agresivnu snagu koja menja način umetničkog mišljenja i shvatanja odnosa u
čovekovom svetu, kao i slobodniji način ispoljavanja, sa većom idejnom,
moralnom, društvenom i političkom žestinom. Takva obeležja Oklopdžićevih knjiga
su ga i isturila na čelo njegove generacije koja je ostavila svevremeni pečat u
istoriji srpske književnosti i donela mi karakteristike beskompromisnog urbanog
pisca o kome postoje mnoge anegdote, koje još uvek žive u memoriji onih koji su
ga poznavali. Poznato je da je bio veliki kolekcionar bluz ploča i da je većinu
njih kupio u Americi, a tokom osamedesetih radio na Radio – televiziji Beograd,
sarađujući na TV serijama i džez dokumentarcima. Njegove radio – drame izvođene
su širom Evrope, a poslednje dve decenije svog života radio je kao
univerzitetski profesor.
“Počeo sam
da čeznem za zavičajem; za nekim toplim krevetom, ljudima koje sam poznavao, za
nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojima je voda ruzičasta sa zalaskom
sunca, za nekim devojkama koje sam ostavio iza sebe, na brzinu, pakujući se
sebično za put. Kako je to kurvinsko osećanje, ta čežnja! Ne nostalgija, ne
patnja zbog toga što si nekud daleko otišao - to je bila čežnja u najčistijem
obliku, uvek sanjaš o nečemu drugom."
Odlomak iz Ca.Blues-a
Govorio je da bi voleo da napiše knjigu koju bi započeo
pesmom o Beogradu, a ta knjiga imala bi atmosferu pesme “Colsville” Riki Li
Džonsa, koju je u slengu Mika Oklop svojevremeno nazvao “Gradurina”.
Objavljeno najpre na Kaleidoskopu
Uz dozvolu autorke
Objavljeno najpre na Kaleidoskopu
Uz dozvolu autorke
