***
k snežnim granama
svake večeri mesec
u sretanje dolazi
***
može li se rečju
svet ka boljem promeniti
reč tražim!..
***
u žutoj odeći
spušta se s neba Učitelj
u svetli dan!..
***
reč mudraca
žubor potoka
u paučini sluha!..
***
topole stoje
duž obala rečice,
tamo, u selu mome!..
***
lije li se to svetlost
ili je na duši svetlo?
zimski dan!
***
tri noći zaredom
ne vidim zvezde na nebu
uznemirena duša...
***
u svetu punom zla
na padinama prolećnih gora
visibaba cveta!..
***
beli brodić
u zelenom trščaku
tako dugo plovi...
***
letnji vrt.
slušam sunčevih pega
alegro na lišću!
***
crni gavran
na snežnoj grani zaledio se
u tišini jutra...
***
vetar raznosi
cvetajućih jabuka cveće...
prolećni dan!
***
jesenji vetar.
u očima tvojim nestašnim
živi oganj!
***
kada umrem,
ne plači draga...
u srcu sam tvome!
***
nad vrhovima gora
sija mlad mesec.
zimska noć!
***
pogledao sam kroz prozor
gole grane štrče.
pa već je zima...
prevod Vladimir Kolarić
Stanislav Čandinovič Li (1959) je pesnik i prevodilac iz Kazahstana. Delujući u okviru ruskog civilizacijskog areala, Li je istovremeno vredan pesnik ruskog jezika, značajan prevodilac i antologičar drevne, srednjovekovne i savremene korejske poezije i dinamičan učesnik savremene književne scene Kazahstana.
Klasik savremene ruske književnosti Anatolij Kim, povodom poezije Stanislava Lija napisao je sledeće: „Na Istoku se stihovi ne pišu zasukanih rukava; istočnjački pesnik ne radi na stihu u znoju lica svog, ne podmazuje stih po stih mašinskim uljem, ne propušta kroz svoje ruke tone slovesne rude samo jedne jedine reči radi. Tamo gde ranije nego u drugim zemljama izlazi sunce, stih krase upravo te nežne, blede boje, iz kojih još nije sasvim iščilela teška, kosmička, mastiljava tama prethodne noći, a u kojima su ujedno zgusnute sve jarke i snažne boje nastupajućeg dana. Stvaranju orijentalnog, dalekoistočnog stiha, rađanju u našem svetu svih tih poetskih formi, prethodi to neuhvatljivo i nesamerljivo magnovenje, pratilac onog pesnikovog uzdaha pri prvom ushićenom pogledu u nebo novog dana. Eto zašto su pesme na Istoku tako kratke.“
Ovde u prvom prevodu na srpski jezik donosimo najsvežije stihove ovog izuzetnog pesnika.
Slika, Nacionalni park Guilin, autor Juri Gostovoj
