zaboravljam
zaboravljam lepe stvari
pet vrabaca oko bare
devojku sa belim cvetom
u crvenoj kosi
dok prelazi ulicu
i smeje se
gleda u prste
jutro koje ne žuri
klupu u parku
ispred zgrade
zaboravljam
najdublje mesto
u šumi
nema ničega
osim buke vodopada
i trulog lišća
koje se raspada
pod nogama
zaboravljam
labudove na reci
vetar između zgrada
njena bosa stopala
prste koji uznemiruju
površinu vode
dok sedi na doku
i tople ruke
dok me grli i kaže
nisam spremila ništa
ali snaći ćemo se
nevažno
sve je nevažno zauvek
gasim cigaru u
čaši od jogurta
na jednoj slici
nas je petoro
puniš pet godina
tu je torta
i baloni
smejemo se
umazanih obraza
na drugoj slici
mi na maturi
imam smešnu
košulju
skinuo sam leptir mašinu
da ne izgledam glupo
onda jedna pored jelke
držim prskalicu
smejem se
i debeo sam
sve je nevažno zauvek
samo nemoj da se plašiš
pukneš prstima
i evo nas ovde
nije strašno ako
padneš
i nije strašno
ako dobiješ batine
i nije strašno
ako te ostavi neko
niti ako izgubiš posao
strašno je
ako izgubiš sebe
u stvari
jebeš sve ovo
ako izgubiš sebe
pepermint
opet ista soba
sa prozorom koji gleda na jug
opet imam četiri godine
umem da čitam
i prepoznajem boje
sobom se širi
poznati miris
jednog starog kožnog šinjela
stojim ispred zelene torbe
malo je otvorena
i veća od mene
malim rukama
podižem metalnu kapu
zelena je
ima zvezdu napred
tu je i metalna boca
i šareno zeleno odelo
jedna plastična audio-kaseta
i tabla sa bombonama
lepo su poređane
kao lekovi
malo su ljute
piše pepermint
iz druge sobe čujem žagor
smenjuju se glasovi
različitih boja i tonaliteta
jako sam mali
ne razumem sve reči
ne znam šta znači korpus
ne znam šta je vežba
ne znam šta su
brigada i puk
ne znam šta je geler
znam šta je bomba
bila je na crtaću
ne znam gde je vukovar
znam gde je egipat
pokazao mi je deda
ispred reči korpus
uvek izgovore
neki veliki broj
i onda pomislim
nemoguće da ih je
bilo baš toliko
nedelja
u hodniku zgrade se
sudaraju mirisi ručkova
dok se spuštam
niz bezbroj stepenica
slušam zveket escajga i tanjira
mogu da pogodim
ko šta ima na meniju
tu žive neke srećne porodice
koje će se danas
posvađati za stolom
a mene samo zanima
da li su im ručkovi
dovoljno slani
rođendanska
trajan je postao rimski car
dubrovačka republika
zabranila je trgovinu robljem
grčka je proglasila nezavisnost
a u americi osnovan
državni univerzitet
na dan kad sam rođen
u mariboru se dogodila
krvava nedelja
počeo je igmanski marš
a crvena armija
oslobodila aušvic
u londonu je javno
demonstrirana televizija
na dan kad sam rođen
u vijetnamu je završen rat
a u trebinjskoj bolnici
od posledica prebijanja
preminuo je srdjan aleksić
momak koji je obavljao
ljudsku i moralnu dužnost
na dan kad sam rođen
sto hiljada ljudi
na ulicama beograda
borilo se
za svoja građanska prava
kordon na kordon
na dan kad sam rođen
francuska je uspostavila
diplomatske odnose sa kinom
šezdeset zemalja sveta
potpisalo je sporazum
o zabrani upotrebe oružja
za masovno uništavanje
u svemiru
na dan kad sam rođen
rodili su se mocart
luis kerol
steva filipović
i fon šeling
na dan kad sam rođen
umrli su đuzepe verdi
isak babelj
miša anastasijević
i dejvid džerom selindžer
na dan kad sam rođen
ništa više nije bilo isto
fleš
na malom biciklu
kiša ulazi u četvrti sat
drvoredi zaudaraju na jesen
sat koji se vraća unazad
buka iz susednog stana
bubuljičavi dečaci u prevozu
pričaju glupe viceve
zeleno svetlo na semaforu
traje petnaest sekundi
jak ženski parfem
kiša
točkovi automobila
koji prelaze preko bare
dok čekam prevoz
neljubazna kasirka
dete koje vrišti na ulici
dlake na vratu posle šišanja
noć koja traje kao večnost
jutro koje ne menja ništa
ono kad se ne javljaš
svrbi me
Slika Remedios Varo
