O ovome hoću da vam pričam, prijatelji:
Bila je jedna pseća kućica
Dole, u dnu gostioničarevog vrta,
I jedna buva kojoj Gospod
Dade zaduženje da pronađe svoga psa.
A od prve zore tek se beše ohladio svet,
Tako da kapiju između snovidice i jave
Čuvahu luda vezilja i gluvi dobošar.
Pusto u varoši beše tih dana;
Jedni odoše da slušaju proroke,
Drugi da ližu med iz lavljih lešina,
A treći šeširima da presipaju vetar
Iz jednog sećanja u drugo.
Sama od sebe, klatila se ljuljaška
Okačena o kvrgavo drvo iza crkvice,
Gde su bele kokoške u gnozi
Kljucale riblju glavu.
Šta sam drugo mogao, nego da
Mislim o Vama, dok tako radoznalo
Nagnuti nad ovim redovima
Zaboravljate pijacu i javni prevoz,
Bolesnu rođaku, alergije i kredit,
I bivate samo moji – svita dokonog
Prevrtljivca, dok traje radno vreme raja.
Slika "Vrt uživanja", Hijeronimus Boš, detalj
