P R E D E O Z V A N P A K A O
Usred grada opsena stepenik pred prazninom,
drevni hijeroglif za hipnotički efekat,
tad prodre u topos sna savršen džentlmen-dželat -
senke što nastupaju pod mračnim baldahinom.
Paklenog trougla znak, na mostu ostavljen šal.
Svenulo polje gledaš senkom groma milovan.
Predeo zvan Pakao - idealan paravan
za prazan pijedestal, potonuli ideal.
Pečat mračne lepote, lament usnuloj duši,
vešala u vazduhu usred rebusa snova,
svud tragovi korova u Ulici brestova.
Piknik u senci groblja, zagrljaj koji guši,
ledenog demona ples, pejzaž u boji krvi,
hod sredinom bezdana - tamo gde trule mrtvi.
O S M E H M E F I S T A
Izbledeli portreti kao sloj palimpsesta,
tama među stubištem zaboravljenog grada,
introvertirani svet, senke ispod arkada,
crno cveće osvete u osmehu Mefista.
Seansa s džezerima, džoint među prstima.
Simulakrum sred snova, lik na nadgrobnoj ploči.
Ispod limenog krova zatvaraš suzne oči -
dok se nadvija senka okrutnog poočima.
Trag od zelenog leda, prodato brodovlje svo,
posvud rojevi muva obuzetih ljubavlju -
razvrat u potpalublju oskrnavljenog krvlju.
Košute u sfumatu sećaju na detinjstvo
opustelih dvorišta. Košmar od lavirinta,
crni svod što pritiska, creva puna cementa.
M A G I J A N E S T A J A N J A
Avet na stepeništu, skelet u tvom ormanu,
hodočašće haosu, pepeo u kolevci...
Samotna himna noći kad ostaneš u senci -
usred beskrajne noći svedoci kad nestanu.
Magija nestajanja u teatru apsurda,
kraljevstvo crnog leda demonskog ogledala,
teški pljusak od stakla, bršljan ispod vešala -
ostrvu gubavaca nova noć se prikrada.
Škorpion na tvom grobu u danima pogreba.
Opsednuta tim gradom, šeta Žena u belom.
Usmerivši bes i bol - monah pred ogledalom.
Ulica puna senki, srebrni krst sred neba -
lukavstva Dolusova, preludijum za dramu -
tad kad mrtvi se vrate kroz baršunastu tamu.
tama među stubištem zaboravljenog grada,
introvertirani svet, senke ispod arkada,
crno cveće osvete u osmehu Mefista.
Seansa s džezerima, džoint među prstima.
Simulakrum sred snova, lik na nadgrobnoj ploči.
Ispod limenog krova zatvaraš suzne oči -
dok se nadvija senka okrutnog poočima.
Trag od zelenog leda, prodato brodovlje svo,
posvud rojevi muva obuzetih ljubavlju -
razvrat u potpalublju oskrnavljenog krvlju.
Košute u sfumatu sećaju na detinjstvo
opustelih dvorišta. Košmar od lavirinta,
crni svod što pritiska, creva puna cementa.
M A G I J A N E S T A J A N J A
Avet na stepeništu, skelet u tvom ormanu,
hodočašće haosu, pepeo u kolevci...
Samotna himna noći kad ostaneš u senci -
usred beskrajne noći svedoci kad nestanu.
Magija nestajanja u teatru apsurda,
kraljevstvo crnog leda demonskog ogledala,
teški pljusak od stakla, bršljan ispod vešala -
ostrvu gubavaca nova noć se prikrada.
Škorpion na tvom grobu u danima pogreba.
Opsednuta tim gradom, šeta Žena u belom.
Usmerivši bes i bol - monah pred ogledalom.
Ulica puna senki, srebrni krst sred neba -
lukavstva Dolusova, preludijum za dramu -
tad kad mrtvi se vrate kroz baršunastu tamu.
A P O K A L I P S A
Eho apokalipse u središtu vrtloga,
zlog duha duga senka, hladnih hodnika jeka.
Kletva klovnova stvori popis teških grešaka,
posebno poslednja - da sretneš Rendala Flega.
Krhotine fragmenti zelenog i crvenog,
sred satanske seanse kad se šakal oglasi.
S kokainom druguješ pri harlekin romansi,
plesom kroz skerletnu noć nakon izneverenog.
Zov zlovoljnih usana noć uoči Svih svetih.
Obala bez imena, bespuće okeana,
nebesa tako prazna, zrak sunca sudnjeg dana...
Samoprezir uz loš trip kad si drukčiji od svih.
Slike apokalipse progutane tišinom -
usred grada opsena stepenik pred prazninom.
Slika Gistav Dore, Dante u Paklu, kolorizovano
