LJUBICA
Ona čeka
zbunjena što za njenu smrt
smrt ne haje
obišla je dušom krug
i sada se odmotava sve
od kraja ka početku
pa je opet obasjana
ranom svetlošću
Mi se prikradamo
paganska deca
Ivica i Marica
iz bajki koje nam je čitala
pitamo je za ime
tišina
za ljubav
nemost
za dom i ko smo mi njoj
ništa
Nadneseni smo nad njom
sa dalekim obrisima
njenog lica po našim
i nemerljivo udaljeni
od naježene žice
pred kojom je bilo
hoćeš za sutrašnje jutro
nećeš za nestajanje
Onda se dosetimo
a ko si ti šta si
oči joj zasvetle
pred poslednjim
neobrisanim sećanjem
onom Krapovom trakom
da su joj jedan krst
zamenili drugim
i ime neko daleko
pa izgovara ime svoje vere
sa takvim drhtajem
kao da je prvi put obnažena
PLANETARIJUM
za Milutina Petrovića
Bila je to zimska promocija
proturio je glavu
kroz naslov svoje knjige
a ja sam pomislila
O Ostoja Olim Ogledalo
Onda smo sišli
u prethrišćansku katakombu
gde smo dahom
mogli da ispisujemo
nestašne poruke
bio je to egzistencijalni koncept
hraniti se smejuljenjem
i nadom da će večernji dobrotvor
utoliti i pratiljinu glad
Nenajavljena
ušla je gospođica Gardner
držeći pod ruku papu Hemingveja
i kada ga je ugledala
u polutami sale
zaboravila je da je upravo
dobivši uvo bika
nešto obećala Dominginu
Dvadesetčetvorokaratnim prahom
na svili koja se odmotavala
sa njegovih bedara
a trajalo je i trajalo i trajalo
bio je ispisan životopis
svake njegove pesme
ceo jedan nov planetarijum
CRVENA VRATA
Soba je bila mala
sa mađarskim krevetom
zidom od knjiga
i iskrzanim Tabrisom
tako da su nam se tabani
dok smo plesali
osećali imućnim
školjke su nas posmatrale
iz staklenih tegli
i u lice nam se smejale
jer smo uporno čekali
da zagrizemo biser
Da ne bi prolazili
kroz nečiji salon
probili smo zid
i iskradali se kroz kuhinju
njene zavodljive mirise
sa ruba ogledala
motrila nas je gospođa Vulf
bledozelenim pogledom
koji je znao gotovo sve
o naprslinama duha
uspavljivao nas je Koen
šapućući Suzan
mislili smo lako je njemu
koji nije pao
na sektaški zahtev monogamije
I kad je izgledalo
da smo uskladili dah
između dva zvonka
prazna džepa
i čokoladnih zlatnika
rekoše nam
da je sve što se nalazi
iza tog ranjenog zida
nečije
i da se gubimo
jer kćeri ne nasleđuju ništa
a sinovi sve
pa i naše treperave senke
iza crvenih vrata
HOMEOPATSKI
Iskoračivši iz mog telesnog polja
šapnuo je čuvaću tvoju tajnu
tako poverljivo
da je oduvao malo prašine
sa unutrašnjeg ogledala
čime da se usprotivim ovim rečima
pošto sam žena pa svakako
mora tu biti nečeg za čuvanje
nije valjda baš sve u izlogu
Ali ja ne spaljujem svoje prijatelje
posle svake izdaje
nosim tu tečnu gorčinu
u porcelanskoj činijici
i ponekad samo ponekad
popijem nekoliko kapi
onako po homeopatskoj recepturi
Kakvim trikom ću se
sada služiti
da uđem nevidljiva
u njegov san
i pokažem mu da su reči
na koje bi mogao
nasloniti svoje uho
tek male školjke potrošenog zvuka
čime da se usprotivim ovim rečima
pošto sam žena pa svakako
mora tu biti nečeg za čuvanje
nije valjda baš sve u izlogu
Ali ja ne spaljujem svoje prijatelje
posle svake izdaje
nosim tu tečnu gorčinu
u porcelanskoj činijici
i ponekad samo ponekad
popijem nekoliko kapi
onako po homeopatskoj recepturi
Kakvim trikom ću se
sada služiti
da uđem nevidljiva
u njegov san
i pokažem mu da su reči
na koje bi mogao
nasloniti svoje uho
tek male školjke potrošenog zvuka
ispale iz Budine košare
