skinuli smo s vrata
pločicu sa zajedničkim prezimenom
krili smo se od sunca
kačenjem veša na žicu
obolevši od afantazije
bio si oprezan sa mnom
kao sa usijanom
kašičicom na ringli
blizak kada smo
od dosade proučavali na ormanu
zalepljene sličice starije od nas
dogovarali smo se
ko će trenirati našeg psa
rekao si hirovit je kao ti
pri izlasku iz stana
isekao si mi makazama
višak konca s košulje
ne volim ljude koji lete avionima
za moj rođendan
častiš me ručkom
dok razgovaraš telefonom
slušam California dreaming
vidim dete kako se otima majci
imaš pasoš pun pečata
i dug radni staž u knjižici
tvoj beg od suočavanja
su neočekivani odlasci
i svetske konferencije
mrzim ptice selice
uvek idu toplijem kraju
osećam se
kao hladno neplodno zemljište
aerodrom sa koga svi odlaze
suptilne stvari
u frižideru
jedno jaje
pivo u limenci
parče rođendarske torte
sa njegovog prozora
usporenog frejma
smenjuju se ljubavne slike
iz Godarovih filmova
zavese su mirne
između njega i praznine
pomračenih zgrada
vraćao se dublje
u škripavi krevet
i očiglednost noći
dva i pedesetosam
vreme je smrti grada
samo se čuje
cviljenje uličnog psa
Gde je ta Kalifornija, Džimi?
posao je deseti krug pakla
iste pesme se čuju s radija
svakog dana u toku smene
beton soliteri gužve
opomene za neplaćene račune
čekanje prvog u mesecu
raduju me još
šetnje pored reke
oranž nebo pre sedam
samoća i čišćenje stana
kad stignem na red
u pošti i poželim da pošaljem
pismo koje mesecim
gužvam u rancu
dok se vraćam kući
vidim žuti kabriolet
u ušima mi zuji
dog days are over
stvarno Džimi
gde je ta Kalifornija
o kojoj maštam od devet do pet
postoji li život nakon posla
nakon smene
brinem zbog opomena
svojih previsokih računa
pet minuta pre zatvaranja
jurim kroz market
kasirka me želi mrtvog
stan je samica
sutra me čekaju
isti bezglavi dželati
komšija sa trećeg sprata
okačio je bicikl na klin
o zid terase
nemarno obešenih
točkova iznad betona
činilo se da se predao
pijem prvu kafu
drago mi je da ipak
nisam taj što visi
izostavljene reči
jednom mesečno telefoniram
pitam mamu šta radi tata
glas joj postane isprekidan
jesi čuo cigarete su poskupele
na kraju marta
presijavanje oluka
na suncu
remeti mrežu senki
u granama oraha
gušter se nagreva
na stolici u dvorištu
otac obrezuje
ostatke zimske grubosti
majka tankim nožićem
ljušti krompire
dovoljno nežno
da ih ne zaboli
odnosim od kuće
miris paljevine u kosi
udaljeni bat očevog čekića
psa i saksiju sa cvećem
čeka me
metalni minotaur
koji jede nesnađene
brzinom pucanja nara
snovi o tigrovima
kada ne pričamo
oštrim olovke
u porodičnoj istoriji
nema depresije
izbegavam rečenice
u kojima nalazim
paranoične crve
koji mi buše lobanju
dok se vozimo
smeješ se mom snu
o tigrovima koji
trče zapaljenom prašumom
zamišljam
kako iskačem iz auta
postajem šara
na tigrovim leđima
a tebe neće biti briga
ljudi se venčavaju posle zemljotresa
stan je premali
da pozovemo
nekoga u goste
raspravljamo se
dok peremo
zaostale sudove
petkom uveče
listamo oglase za posao
i šaljemo biografije
nogu naslonjenih
na stočić odvojeno
maštamo o boljem životu
na vratima stana
neće stajati nikad
zajedničko prezime
nikotinski tvist
kad sam bio dete
otac me je zatekao kako
pušim travu pretukao me
pa seo i zapalio jednu
noževi makaze metafore
plašio si me se
kao pokvašenih ostataka
hrane u sudoperi
tvoje povlačenje
pojavilo se kao
pena deterženta na sunđeru
pri njihovom dodiru
pokušavao sam
silinom njegove hrapavosti
da strgnem grubost
sopstvenih grudi
za sudoperom
sam propadao u vodi
hvatajući se za
udice sebičnosti
tvoja koža na mojoj
bila je silk koji beži
i lako se preseče
ošricom noža i makaza
mene je presekla
jedna reč
Nenad Kostić, rođen 1996. godine, apsolvent na departmanu za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde trenutno živi. Bavi se pisanjem poezije i proze, kratkih priča i eseja. Radovi su mu objavljivani u časopisima Rukopisi 45, Bez limita, Nedogledi, Saznanje, Magacin reči, Buktinja, Dunjalučar, XXZ magazin, Bludni stih, Astronaut, Strane, Enklava, Čovjek-Časopis. Učestvovao je u projektima kao što su promovisanje časopisa Nedogledi i u projektu povodom Svetskog dana poezije koji su organizovali Narodna biblioetka Desanka Maksimović i Udruženje Sevap za 2021. godinu. Jedan je od učesnika Internacionalnog festivala književnosti u Sarajevu – Bookstan, u okviru radionice „Kritika i književni zanat“. Učesnik je i pesničke večeri Poetskom rečju „Stop nasilju nad ženama“ 2021. godine. Osvojio je drugu nagradu na konkursu Studentsko pero za pesmu Očevi i njihovi sinovi. Autorski, kritički tekstovi su mu objavljeni na blog- portalu Filozofskog fakulteta u Nišu a vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabranih i pročitanih knjiga proze i poezije. Polaznik je radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića.