Illeite, Dušan Mijušković

Illeite, Dušan Mijušković





KIJEV-CARIGRAD

Zaselak
pust
lipe toče tosku

Devojčica stopalima
gazi bubamare

Gleda nepokretna
majka iz naslonjače

Beli se vezir

Seljanka muze

Biće nevreme

Prolaze vozovi pored Odese
zemlje lilihipa

Otvara se carstvo nara

Sabahudin
broji korake

Marta
ona sumnja
izlazi
u noć  

Imitira svog
Jevrejina

Sabahudin dodiruje
zanoktice

Žitnica

Zanosi je vetar

Pokošena je
pljuskom

Iznad usana
beleg
jedva vidljivih 
dlaka 

Mleko se zadržalo
po njima


BERLIN ČETRDESETPETE


Tri žene sede na steni kamenom panju
guduri ždrelu nehajne hladovine
zaudara bakar i čaplje u sjaju drže svod
vade zelenkaste papirne didrahme 
da žene jedna drugoj pokažu
strune kao izvezene kose

Tamo u daljini galebova čuje se top
dolazeći svod vojske sa Urala
tri žene sede na kamenom panju
gledajući u svod kao da je od vode

Po barama nežne cvetaju aprilske lipe Berlina
kukuruzovina još neposejana miriše iz polja
nisu iz vazduha isparile ni jesen ni zima
ni svodovske piruete
bela labudova pera po provaliji pozornice
nedohuktala zaspala
razbijena u staklu

Žene sede kao na platnu naslikane
ruž od karmina na opušcima već u bari leži
smeju se jedva 
senke se ocrtavaju na licima
stegnutim od grča

Jedna preko kolena drži vrat ždrala

U ponoć
zapovednik sa Pankova uzviknu
oganj


O ŽENI KOJA DOZIVA IZ TREŠNJAKA


Vas znam od detinjstva,
nemojte reći da su vam nesreće donela nevremena.

Vi ste tako lepi,
a vaša kuća je sada prazna.

Vi ste ustuknuli pred neobuzdanim udarcima
ovog prozaičnog života.

Vi ste tako lepi. I vaša koža je glatka.
Kao rumen sen ruže.

Sada se spotičete o sudbinu,
kao o ivičnjak.

Morao sam vam reći,
da tako krhka žena,
ne bi trebalo da spava,
otkopčane košulje i otvorenih dlanova.

Divio sam vam se još kao
četvorogodišnjak.
Sećam se jasno da je bilo tako.

Vi ste sada klecnuli pred grozomorom,
ali je vas ne osuđujem niti imam šta protiv vas; – 
ja tu ne spadam.

Trebalo je još da vam predočim:
da ste naokolo,
uvek svoje pokrete izvodili
zanosom, rujno – 
kao kroz jutarnji vetar.

Vazduh oko vas je oduvek mirisao na narandžu. 

Ta, šta vi ima da izgubite pred njima
kada je vaša senka nežnija od mora?!

Oni vam jedino mogu zavideti.

A i vaša stopala su i dalje, tako da kažem, meka.
Vaši koraci su još polučujni,
vi ste tako nesvakidašnja pojava
i mogu samo da vas odlučno prekorim:
Ne plašite se ispraviti vrat 
kada prolazite pored njih
vi, nepatvoreno biće.



EV


Noći
Portorika

Stigla je
urna

Žene
predgrađa

Iz Katanja

Rumom
isprskana
kost


MESEČAR


Tuguje jezero nebom
i vrba

Talasi
još nije mrak

Škripe 
vrata

Vri
trg

Hodaš
dok ne zaspiš


DAČA

Arseniju Tarkovskom

Plamen
tišinom
šume

Dišeš

Sediš na pragu

Kuća
gori

[1] Дача(rus.) - letnjikovac 


MELODRAMA


put od Terazija

Vodoskok
meh
harmonike

Uzdiše 

U bezistanu
urinira 
spremačica

Odžaci
izuvene sandale

Glava uz stopala
nedostojna ičeg


CRES

Ivi H.

Sredinom
avgusta
ili jula

Naleti
mojih strasti 
Cres
nepoznate godine

Majka
akrobata
otac
moreplovac

Ti 
dete
mraka 
cirkusa
boriš se sa ramenima 

Imaš
stopala
žene

Hodaš
unazad

Cres u šumi jela


GROM SRED BULEVARA

Sankt Petersburg, 2010.


Ostrvo
slona

Majakovskog

Tri posađene ruže

Viole
sa 
očima 

Stepenice
 za ples

Večeri
preplanule

Snežne 

Štikle
posađene
odozgo

U grlu riba i hleb

Kroz suton
harmonike

Ruke
polomljene

Nežne


PRILIKA
                    Tinu 

U pokislom kaputu
svetlom ulice Kanbrijer 
pokisla od kiše
devojčica.
Gleda
pulover žuti
joj je mati sašila.
Gleda.

U atrijumu dva sjajna svetla
zasjala su
u puloveru po 
kiši kisne.

Deca okolo sa radošću
smeju se
u atrijumu su svetla
zasjala.

Žuti pulover
mokre novine isperd
u kutu ulice
pokisla, prosi mala prilika od vetra.


GRAMOFON    
       
                 laži baroka 

Plesalište 
u gradu Ur, u Međurečju. 
U razlivenom vrtu, u siluetama rokokoa.

List, potonuo u zalazak,
pada na jagodice.
Nevesti.
Ona je iz Kampanje!
Doplivala je gola do narandže. 
Miriše njena raznobojna plava. 

U ushićenosti, 
zaboravila bi –  

na plesalište. 

Dopala bi se gola od narandže, 
sa najtišom melodijom kineskih ptica, 
krhki list optočen zalaskom;

Tišina prikradanja,
ritam,
golo oko, siluete,
slavuj u kavezu, tiha rodna bol.

Rokoko
dama, 
gola naslikana –  
njena koža je boje plave, vitice 
limunovog drveta.

Telesnost gorka! 

Isečene kriške jabuke, 
u plesalištu, 
na tanjiru. 

Počinje pljusak.

U rasečenom vrtu,
u Persiji, grad Ur.

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".