ŠTA JE STIL
Prilično sumnjivo mi izgleda kad se jedan stil ceni po tome da li je kitnjast, prost, elegantan, rogobatan, prefinjen. Ti nazivi navode često na pogrešan put. U mnogim slučajevima, naročito danas, govori se o stilu i onde gde ga apsolutno nema, a to upravo stoga što se stil često traži u reči i frazi samoj po sebi, dakle u onome čime se on najlakše može falsifikovati. Jedan marljivo bira najpravilnije opeke i najuglačanije kamenje, i zida: oblici mu ispadaju simetrični i geometrijski tačni, i kohezija njegove zgrade ne leži u samim opekama, nego u lepu koji ih drži, — to često nazivamo lepim stilom, uglađenim stilom, otmenim stilom. Celu tu zgradu možemo razglobiti na njene prvobitne elemente i opet je sklopiti bez ikakve štete po nju; pokušajte, međutim, da razglobite jedan cvet: i samom pomišlju da ga analizirate vi ste ga već povredili u njegovom suverenom jedinstvu; nečega je već nestalo, reč nije teško naći, recimo — draži, upravo onoga što je bilo bitno u njemu. Dakle, ne zidana kuća, no izraslo drvo, to je stil. Reč doziva reč, slika sliku, ideja ideju. Sve je tu celo. U najkraćoj frazi našli ste osnovni ton celog dela. Zagledajte se u prašnjivi ubogi cvet kraj puta, u njemu ćete osetiti tajnu svih cvetova. Kamičak je pao u dubok vir i talasi se razilaze u koncentričnim krugovima. Uvek tu ima jedna centralna sila koja sve u svom domašaju miri i stapa ujedno...
Neki kritičari sistematski su unosili zabunu kod neobaveštenih, to će reći pasivnih i mrtvih, razdvajajući formu od sadržine; književni i umetnički istoričari, često radi lakše preglednosti, stilu jednog umetnika daju zasebnu glavu. Šta oni upravo podrazumevaju pod rečju stil. Je li to veština iz koje se u školi dobija slaba ili odlična ocena, a u životu poruga ili pohvala; može li neko da bude samo dobar stilista i ništa drugo... Naprotiv, stil nije fraza, nije korektan niz fraza, nego jedan siguran stav koji je čovek zauzeo prema sebi i prema svetu, materijalni oblik njegova osećanja i mšljenja, jednog velikog ubeđenja, jedne religije. Ako sam sa velikim ubeđenjem kazao ili napravio što, ja sam došao do svog stila. To je od sada moje oružje kojim pobeđujem, jer, pazite, istinski stil neposredno ubeđuje. I šta najpre frapira kod pravog umetnika? — preveliko bogatstvo unutrašnjeg života koji se preliva, zgusnut rastvor i nužno kristalisanje; centralna sila privukla je sve što joj je u domašaju, i podredila; mnogo je primljeno, stostruko mnogo će se vratiti; nad sredstvima se potpuno zagospodarilo.
Momčilo Nastasijević
