Pesme, Jelena Bujevič



/prvi prevod na srpski/


***

Septembar tu je - od glave do pete.
Srcem mi medene pčele lete.

Odzvanjaju diljem prostranstva sveg,
tanane niti dana jesenjeg.

Ja sam još tu, ali s visine,
Ispisuju se znaci putanje ine.

Poslušni vazdušni rod, kao veo -
od nebeskih struna mrežu mi spleo.

Dušu mi mrežom ulovio...

A u gornjem vrtu, gde caruju vetri
čeka me moj Ženik Svetli.


Kuća je bila druga...

Kuća je bila druga i ogradica druga,
i stazica, utabana, duga,
i na snegu - ostaci vrta
i tragovi susedovog hrta...

Ali prenem se na mah ne tamo, već ovde,
gde prihvataju me, i vode, vode
i pevajući u trku se smeju
i besmrtni ostaju.


***

Ti bićeš prelep i strog,
Ti bićeš mudriji no Bog.

U taj svet gde ti si - taj nedogled
Odlazim i ja (štiklama - o led).

O, zdravo da si, odječe radosni
jučerašnjeg dana muka nesnosnih!


Dvehiljadetrinaesta

Obigravala cele te godine bolnice
(i slična mesta)
posmatrala, kao iz puškarnice,
ushićenje bičevanog hlista,

spoznala sudbinu, kao po tragu,
založenu sto za sto, -
a sve jedno govorim „slava Bogu“
umesto strašljivog „zašto?“

Zato što je stvar laka i slatka
znati da mučenje ne beše zalud,
i nagrada da je odgonetka
zbog čega sve to uopšte, i kud?


Jelena Bujevič  (Elena Buevič), ruska pesnikinja, novinarka, prevoditeljka, živi u gradu Čerkasi u Ukrajini.

Završila Muzički koledž kao profesor klavira i moskovski Literarni institut A.M. Gorki na odseku Poezija.

Autorka sledećih zbirki poezije: ''Duša-skitnica'' (1994), ''Moj naivni rečnik'' (2004), ''Ti u sredini'' (2004) i ''Jelica'' (2011).

Članica je Saveza književnika Rusije i Udruženja pisaca u Ukrajini.

Prevodi poeziju sa ukrajinskog, poljskog i srpskog.


Preveo s ruskog Vladimir Kolarić

arhiva