Gondolijer ti je pružio ružu.
Poveo nas jednim kanalom,
zatim drugim. Klizili smo
pored Kazanovine palate, palate
porodice Rosi, palata porodica
Baljoni, Pizani i Sangalo.
Poplavljene. Smrdljive. Šta je ostalo,
ostalo je pacovima. Tama.
Apsolutna tišina, ili blizu toga.
Čovekov duh dopire i gubi se
iza moga uha. Pljuskanje vesla.
Klizimo u tišini dalje, sve dalje.
Ko bi mi zamerio ako utonem
u razmišljanje o smrti?
Kapak se otvara iznad naših glava.
Malo se svetlosti probilo
pre nego što se kapak ponovo
zatvorio. To i ruža
u tvojoj ruci. I istorija.
Iz knjige Svi mi, sabrane pesme, LOM, Beograd, 2017. koju Hyperborea preporučuje.
Preveo Flavio Rigonat
