Moje saučešće
prepričavam ti dan uz vino
večeri kada si otišao
ne sećam se scena iz filma
samo pogleda osvetljenog platnom
na reči sam ogluvela još pri rukovanju
kao i uvek sada je čaša jedna i priče su monolozi
juče sam obeležila godišnjicu
nije bilo cveća crnine i posete groblju
juče sam obeležila godišnjicu
nije bilo cveća crnine i posete groblju
a i zašto bi kad niko nije umro
Dišem plitko
večeri kada si otišao
izrastao mi je novi deo tela
tup probadajući teret između
tup probadajući teret između
pluća nalepio se na svaki moj uzdah
od tada dišem plitko
Dok se traka okreće
od tada dišem plitko
Dok se traka okreće
ne sećam se scena iz filma
samo pogleda osvetljenog platnom
na reči sam ogluvela još pri rukovanju
od tada imam nasumične tremore
munjevito mi prostruje telom
protresu toliko da se zapitam
daje li se taj bezimeni film još uvek
protresu toliko da se zapitam
daje li se taj bezimeni film još uvek
ili će ovaj u mojoj glavi
ostati večno urezan
ostati večno urezan
Rođena 1996. u Beogradu kao drugo dete, a prvo žensko. Radi kao copywriterka, dok je Ekonomski fakultet čeka da ga završi. Previše razmišlja, malo kaže, a u pauzama od lutanja ponešto i zapiše. Piše da bi manje osećala, ono što pokušava da ne oseća. Nije još uvek pronašla definiciju života, ali ga sebi dostojanstveno komplikuje tom potragom.
