Poezija, Jovana Tošić

Poezija, Jovana Tošić





Moje saučešće


prepričavam ti dan uz vino
kao i uvek sada je čaša jedna i priče su monolozi

juče sam obeležila godišnjicu
nije bilo cveća crnine i posete groblju
a i zašto bi kad niko nije umro


Dišem plitko


večeri kada si otišao
izrastao mi je novi deo tela
tup probadajući teret između 
pluća nalepio se na svaki moj uzdah
od tada dišem plitko


Dok se traka okreće


ne sećam se scena iz filma
samo pogleda osvetljenog platnom

na reči sam ogluvela još pri rukovanju 
od tada imam nasumične tremore 
munjevito mi prostruje telom
protresu toliko da se zapitam

daje li se taj bezimeni film još uvek 
ili će ovaj u mojoj glavi
ostati večno urezan


Pesme su nastale u okviru književne radionice Zvonka Karanovića



Rođena 1996. u Beogradu kao drugo dete, a prvo žensko. Radi kao copywriterka, dok je Ekonomski fakultet čeka da ga završi. Previše razmišlja, malo kaže, a u pauzama od lutanja ponešto i zapiše. Piše da bi manje osećala, ono što pokušava da ne oseća. Nije još uvek pronašla definiciju života, ali ga sebi dostojanstveno komplikuje tom potragom.

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".