To su gradovi! To je narod za koji su se izdigli ovi snoviđeni Alegeni i Libani! Kućice od kristala i drveta koje se kreću po nevidljivim šinama i vitlovima. Stari krateri, opkoljeni kolosima i bakarnim palmama, milozvučno riču u ognjevima. Svirka dopire s ljubavnih svetkovima po kanalima povešanim iza planinskih kućica. Hajka skladnih zvona kliče u klisurama. Pritrčavaju udruženja divovskih pevača čija odela i kraljevske zastavice blešte poput svetlosti vrhunaca. Na platformama ured ponorâ Rolandi trube svoju neustrašivost. Po brvnima povrh provalija i po krovovima krčama barjaci od nebeskog žara kače se na katarke. Apoteoze, rušeći se, dospevaju na visoravni gde se anđeoske kentaurke komešaju među lavinama. Iznad razine najviših slemena širi se more uzburkano večitim rađanjem Venere, prekriveno zvečanjem bisera i dragocenih školjki, posuto orfeonskim brodovljem, - more se ponekad smrači uz smrtonosni blesak. Na obroncima muču žetve cveća velikog poput naših grbova i naših pehara. Iz jaruga se u povorkama penju vile Mab u haljinama mrke i opalne boje. Tamo gore, s nogama u slapovima i u kupinama, jeleni sisaju Dijanu. Bahantkinje iz predgrađa jecaju, a mesec zavija, izgarajući. Venara ulazi u špilje kovača i pustinjaka. Skupovi kula pevaju ideje naroda. Iz zamkova izgrađenih od kostiju dopire neznana muzika. Razvijaju se sve legende, a u varošima nasrću zanosi. Survava se olujni raj. Divljaci neprekidno plešu svoje svetkovanje noći. I tako siđoh da provedem jedan sat u živosti bagdadskog bulevara, gde su družine pod gustim lahorom opevale radost novog rada, i kretale se ne mogavši da izbegnu basnoslovne utvare planina na kojima se moralo opet doći sebi.
Koje će mi to dobre ruke, koji lepi čas vratiti taj predeo iz kojega dolaze svaka moja usnulost i svaka moja i najmanja ponesenost?
Prevod Nikole Bertolina
Slika: Ernest Pignon
Video: Péter Lichter
Slika: Ernest Pignon
Video: Péter Lichter